ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

ПОНИШТАЈ БРАКА

Објављено: 22.02.2018

Суд у поступку за пништај брака није овлашћен да цени поступке супружника са аспекта моралних вредности и друштвено прихватљивог понашања, нити да даје свој суд о одређеним поступцима једног или оба супружника, већ је дужан и овлашћен да оцени ипуњеност законом прописаних услова за поништај брака.

Из образложења:

Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев, којим је тражен поништај брака закљученог дана 25.10.2008. године, пред матичарем града Новог Сада, између парничних странака, као и захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка. Тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове поступка у износу од 177.000,00 динара, са законском затезном каматом од 12.06.2017. године па до исплате, у року од 15 дана, под претњом извршења.

Полазећи од правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно применио материјално право, када је одбио тужбени захтев налазећи да нису испуњени услови за поништај брака због заблуде, који начин престанка брака је регулисан одредбама члана 39 Породичног закона.

Одредбама члана 39 Породичног закона прописано је да је брак рушљив када је супружник пристао на његово склапање у заблуди о личности другог супружника или о некој његовој битној особини (став 1). Заблуда о личности постоји када је супружник мислио да склапа брак са једним лицем, а склопио је брак са другим лицем (заблуда о физичкој личности), и када је склопио брак са лицем са којим је желео, али то лице није оно за које се издавало (заблуда о грађанској личности), а супружник који је у заблуди не би склопио брак да је за то знао (став 2). Заблуда о некој битној особини постоји када се ради о таквој особини због које супружник који је у заблуди, не би склопио брак да је за њу знао (став3).

У конкретном случају, тужилац је током поступка истицао да се тужена издавала за другачију особу од оне која је заправо, да је скоро десет година водила паралелни живот и одржавала везу са другим мушкарцем, што је почело за време трајања ванбрачне заједнице и наставило се након закључења брака са тужиоцем, а чиме је тужиоца довела у заблуду у погледу својих моралних квалитета и чињенице да са њим хоће да заснује и оствари брачну заједницу. Имајући у виду утврђене чињенице да су парничне странке биле у емотивној вези од средњошколских дана, која је најпре довела до заснивања ванбрачне заједнице, а потом и до закључења брака и проширења породице рађањем заједничке деце, овај суд је оценио неоснованим наводе жалбе у којима се истиче да тужена никада није имала намеру да са тужиоцем оствари трајнију заједницу живота и да га је поводом тога довела у заблуду.

Насупрот жалбеним наводима у којима се истиче да је тужилац доведен и све време одржаван у заблуди у погледу битних особина и моралних квалитета тужене, првостепени суд правилно закључује да неверство (брачно или партнерско) не представља понашање које је одређено карактером, као кључним обележјем једне личности, нити другим личним својствима која чине скуп битних особина личности (интелектуалним способностима, психичким и емоционалним капацитетима, темпераментом и сл.), па се у том смислу не може говорити о битним особинама личности, поводом којих је други супружник доведен у заблуду, а следствено томе ни о испуњености законом прописаних услова за поништај брака. Суд у поступку за поништај брака није овлашћен да цени поступке супружника са аспекта моралних вредности и друштвено прихватљивог понашања, нити да даје свој суд о одређеним поступцима једног или оба супружника, већ је дужан и овлашћен да оцени испуњеност законом прописаних услова за поништај брака, а оцена о постојању наведених услова је у конкретном случају негативна. На основу изложеног, чињенице на које се жалбом указује, а тичу се неверства тужене и одржавања емотивне везе са другим човеком у утврђеном периоду, што је након тужиочевог сазнања довело до поремећаја у односима спружника и престанка заједнице живота, могу представљати само основ за развод брака, а не и основ за његов поништај, како то жалилац погрешно сматра.

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник>

Аутор сентенце: