Објављено: 24.02.2015
Одсуство активне и пасивне легитимације, односно и једне и друге, у парничном поступку, резултира одбијањем тужбеног захтева
Из образложења:
Пресудом првостепеног суда одбијен је тужбени захтев тужиоца који гласи: „Обавезује се тужена да тужиоцу исплати износ од 135.000,00 динара, са законском затезном каматом, од пресуђења до исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове поступка, у року од 8 дана, под претњом принудног извршења.“
На основу предметног закупног односа, који је тужилац закључио са мајком тужене, остао је дуг на име закупнине, у износу од 240 евра( једна месечна закупнина у износу од 170 евра и 70 евра , на име неплаћеног дела закупнине из претходног месеца) и рачуна за телефон у износу од 1530,00 динара , за месеце август и септембар 2010. године, који је тужилац платио дана 27.10.2010. године. Поред тога, тужилац је дана 22.11.2010. године уплатио износ од 7141,7171 динара, Ј.П. Информатика , а за коришћење комуналних услуга, за месец октобар 2010. године.
Супротно жалбеним наводима тужиоца , правилан је закључак првостепеног суда да тужена није пасивно легитимисана у овој правној ствари.Наиме, странка је стварно легитимисана у одређеном материјално-правном односу, уколико је она носилац права из материјално-правног односа, или ако на њој лежи обавеза, на коју је уперено право у том односу.. Ако је странка у том односу носилац права, онда је она активн легитимисана, а ако на њој лежи обавеза , на коју је уперено то право, онда је она пасивно легитимисана у том односу.Одсуство активне или пасивне легитимације , односно и једне и друге, упарничном поступку резултира одбијањем тужбеног захтева.. Како из утврђеног чињеничног стања произилазида је подзакуп предметног стана заснован између тужиоца, као закупца, те мајке тужене, као подзакупца, то онда ужена није пасивно легитимисана , у овој правној ствари, односно на туженој не лежи обавеза , која одговара тужиочевом праву.
Правилан је закључак првостепеног суда, да у конкретном случају нема места примени одредбе чл.589. ЗОО, па су супротни жалбени наводи тужиоца неосновани. Наиме, сходно тој одредби, само је закуподавац овлашћен да непосредно од подзакупца, тражи исплату износа, који подзакупац дугује закупцу, из чега произилази да тужилац који је у овом случају закупац, нема право да истиче такав захтев према туженој, која није подзакупац.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3999/13 од 14.05.2014. године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду, посл.број П-6291/13 од 18.09.2013. године)
Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник