Грађанско право - Наследно право

ПОНИШТАЈ АЛОГРАФСКОГ ЗАВЕШТАЊА

Објављено: 11.09.2017

Пуноважност алографског завештања – завештања које је сачињено пред сведоцима , условљена је својеручним потписом завештаоца.

Из образложења:

Првостепеном пресудом поништено је писмено завештање пред сведоцима, које је сачинила покојна И.Р.Н. дана 28.12.2012. године, а које је проглашено у оставинском поступку, на рочишту одржаном пред Основним судом у Новом Саду, дана 18.02.2014. године, те је одређено да ће се заоставштина оставитељице, која је преминула дана 20.11.2013. године, у Новом Саду, расправити према правилима законског наслеђивања. Обавезани су тужени да тужиоцу надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 318.350,00 динара, са законском затезном каматом, почев од дана пресуђења, до коначне исплате, у року од 15 дана под претњом принудног извршења.

Из чињеничног утврђења првостепеног суда следи да је сада пок. И.Р.Н. дана 28.12.2012. године, сачинила писмено завештање пред сведоцима, којим је своју заоставштину оставила туженима. Оставитељицу је тог истог дана прегледао лекар специјалиста психијатрије у њеном стану, у присуству адвоката Б.Т., коме је она поверила састављање завештања. У извештају је констатовано да је она са психијатријске стране способна за изражавање последње воље, као и да је њена тестаментална способност очувана. Код оставитељице је постојао поремећај координације, утолико што она није могла да пише, односно њен рукопис је био нечитак и неупотребљив.

Првостепени суд је утврдио да је адвокат по њеном казивању саставио завештање на компјутеру и одштампао га. У завештању је констатовано да је оставитељица прочитала исто, али да због старости није у могућности да га својеручно потпише. Уместо потписа ставила је отисак прста, а пред два сведока је изјавила да је завештање прочитала, да оно представља њену последњу вољу, као и да присутни сведоци потврђују да је она пред њима држећи завештање у рукама, изјавила да га је прочитала и да оно представља њену последњу вољу. На крају је оставитељица пред сведоцима ставила и отисак десног прста на сачињено завештање.

Оставитељица је преминула дана 20.11.2013. године, а иза ње је покренут оставински поступак дана 20.11. 2013. године. У оставинском поступку тужени су признали правну ваљаност наведеног завештања, док је тужилац на рочишту одржаном дана 07.04.2014. године, оспорио у целости наведено завештање. Оставински суд је решењем од 07.04.2014, године, прекинуо оставински поступак и упутио тужиоца да своје право остварује у парничном поступку.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је поништио писмено завештање пред сведоцима , јер оставитељица није потписала завештање, већ је на њега ставила отисак кажипрста, а све у смислу одредаба чланова 78, 79, 83, 164,165, 168 и 170 Закона о наслеђивању.

Одредбом чл. 85 став1 Закона о наслеђивању прописано је да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то његова последња воља и потом се на писмену својеручно потписати.

Супротно жалбеним наводима , првостепени суд је правилно применио материјално право када је усвојио тужбени захтев и поништио оспорено завештање. Наиме, пуноважност писменог завештања пред сведоцима, условљена је између осталог својеручним потписом завештаоца. У конкретном случају првостепени суд је утврдио да оставитељица није својеручно потписала завештање, зато што је код ње постојала поремећена координација покрета, већ је на њега ставила отисак кажипрста. С обзиром на наведену одредбу Закона о наслеђивању, оспорено завештање не испуњава услов за пуноважност. Наиме, потпис завештаоца не може бити надомештен отиском прста , који год разлози да су постојали, будући да је законом прописана строга форма за овај облик завештања.

У ситуацији када завешталац није у стању да сачини писмено завештање пред сведоцима, у свему како то закон прописује, може да се користи другим облицима завештања, ради располагања својом имовином за случај смрти. Пуноважност алографског завештања условљена је својеручним потписом завештаоца.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. број ГЖ-536717 од 22.02.2017. године, којом је потврђена пресуда Основног суда У Новом Саду посл. број П-11530/15 од 10.10. 2016. године

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски саеадник