ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Други судови - Европски суд за људска права

БЛАГОВРЕМЕНОСТ ПРЕДСТАВКЕ У СМИСЛУ ЧЛАНА 35 СТАВ 1 КОНВЕНЦИЈЕ

Објављено: 25.12.2014

Представка се мора поднети у року од шест месеци од датума "правоснажне одлуке" у ланцу домаћих правних средстава која се морају исцрпети или када таква правна средства не постоје, од датума радње на коју се жали или сазнања о истој.

Из образложења:

У вези са питањем временског рока, подсећа се да је циљ временског рока од шест месеци према члану 35. став 1. да унапређује правну сигурност, тиме што гарантује да ће предмети који покрећу питања према Конвенцији разматрати у разумном року и да одлуке из прошлости неће бити стално отворене за оспоравање. Он означава временске границе надзора који Суд обавља и сигнализира и појединцима и државним органима период преко кога такав надзор више није могућ. По правилу, представка се мора поднети у року од шест месеци од датума "правоснажне одлуке" у ланцу домаћих правних средстава која се морају исцрпети, или када таква правна средства не постоје, од датума радње на коју се жали или, сазнања о истој. Изузетак од правила шест месеци може се направити у случају трајне ситуације која доводи до повреде.

Ако се вратимо на предметни случај, Суд примећује да прва подноситељка представке није уложила ревизију Врховном суду у којој се могла ослонити на члан 1. Протокола број 12, с обзиром на његову непосредну примењивост (види став 26. у горњем тексту), или на тврдње о истом или сличном дејству по основу релевантних уставних одредби (види ст. 27, 28 и 48. у горњем тексту). У таквим околностима не може се рећи да би овај захтев јасно био без сваког изгледа за успех, посебно што је могао да има за резултат да спорне одлуке буду преиначене или укинуте и да се, у овом другу случају, у целој ствари поново суди пред Окружним судом (види став 44. у горњем тексту). Чињеница да је слична ревизија одбијена у предмету друге подноситељке представке не сугерише другачије, сама по себи, пошто је сама друга подноситељка представке доказиво, а не прописно или у потпуности разрадила своју притужбу на дискриминацију пред Врховним судом. Горе наведено је довољно да омогући Суду да закључи да се притужба прве подноситељке представке мора одбацити према члану 35. ст. 1 и 4. Конвенције због неисцрпљивања домаћих правних средстава.

У вези са другом подноситељком представке и потпуно одвојено од сваке друге примедбе Владе о допуштености, Суд примећује да је већ разматрао да не постоји "трајна ситуација" у предметима у вези са пензијама и/или издржавањем удоваца, пошто удовац не може да тврди да је жртва дискриминације све док не поднесе захтев за признање права и буде одбијен. Према томе, у таквим случајевима доследна је пракса Суда да утврђује да рок од шест месеци из члана 35. став 1. Конвенције почиње да тече од датума када домаћи органи правоснажно одбију такве захтеве. Суд даље подсећа да у случајевима када одлука није јавно објављена, рок почиње да тече на дан после датума када је подносилац представке или његов заступник обавештен о тој правоснажној одлуци. У овом случају, друга подноситељка представке је примила одлуку Врховног суда 28. децембра 2006. године. Овај датум представља датум правоснажне одлуке у сврхе правила шест месеци. Према томе, одлука Врховног суда је уручена више од шест месеци пре 13. јула 2007. године, а то је био датум подношења предмета друге подноситељке представке пред Судом. Произлази да је ова притужба поднета неблаговремено и да се, као таква, мора одбацити у складу са чланом 35. ставови 1 и 4. Конвенције.

Најзад, ради јасноће, такође се мора приметити да је Суд доследно утврђивао да би уставну жалбу требало, у начелу, сматрати делотворним домаћим правним средством само у односу на представке поднете почев од 7. августа 2008. године. Не би било разлога да у конкретном случају утврди другачије, у ком су прва и друга подноситељка представке поднеле своје притужбе Суду 20. априла 2007. године, односно 13. јула 2007. године, чак и да су ове притужбе иначе допуштене.

(Одлука Европског суда за људска права по представци бр. 17079/07 и 32824/07-Д. Р. и Р. П. против Србије)>

Аутор сентенце: Милена Балетић, виши судијски сарадник