Објављено: 17.12.2024
Да би се зарада сматрала заједничком имовином, мора бити унета у заједницу. Зарађена, а ненаплаћена зарада није заједничка имовина супружника.
Из образложења:
У режим заједничке имовине улазе новчане накнаде, награде и уопште приходи добијени у вези са радом једног од супружника, јер се вреднују сви законом дозвољени облици рада, те приходи и накнаде добијени током трајања брачне заједнице радом једног од супружника представљају њихову заједничку имовину. Под зарадом се подразумева свака имовинска корист која се постиже радом од сваке делатности која доноси извeсне приходе. Међутим, у конкретном случају, не ради се о приходу оствареном по основу рада, већ се ради о накнади штете због отказа и изгубљене зараде, ради се о исплати која није остварена по основу ефективног рада, већ је у питању накнада штете коју је запослени претрпео због неоснованог отказа. Околност што период отказа туженог обухвата период и трајања брака парничних странака, без утицаја је да исплата извршена по основу изгубљене зараде потпада под режим заједничке имовине, у ситуацији када је предметни спор окончан након и када је та повреда утврђена правноснажном пресудом утврђен обим штете коју је тужени по том основу претрпео и исплата извршена након развода брака, то се исплата по наведеном основу не може сматрату заједничком имовином. Наиме, да би се зарада сматрала заједничком имовином, мора бити унета у заједницу. Зарађена, а ненаплаћена зарада није заједничка имовина супружника, при чему се у овом случају и не ради о заради у смислу одредаба Закона о раду, који у члану 104 став 1 прописује да запослени има право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, а члан 105 став 1 да се зарада из члана 104 став 1. Закона о раду састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Следом наведеног тужиља нема право на ½ новчаних средстава исплећених тужиоцу на име изгубљене зараде и припадајуће камате, за период од 19.05.2004. године до 11.10.2011. године од послодавца, по основу брачне сутековине на новчаним средствима исплаћеним туженом на име изгубљене зараде и камате за период од 19.05.2004. године до 11.10.2011. године, те је у том смислу пресуда преиначена.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-1403/23 од 09.11.2023. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-7380/19 од 01.02.2023. године
Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник