Објављено: 28.01.2026
Када је у питању радња коју може извршити само извршни дужник тзв. незаменљива радња, тада је реч о радњи која је везана за личност извршног дужника и по правилу је везана и зависи искључиво од воље извршног дужника.
Из образложења:
Према стању у списима предмета, Основни суд у Новом Саду је дана 06.11.2024. године донео решење посл. бр. П-7831/24 којим је утврђено да је тужени, овде извршни дужник, сметао тужиоца, овде извршне повериоце, у мирној судржавини асфалнтног пута који у природи представља Бранковачку улицу, гледано од главне улице-Фрушкогорског пута у Сремској Каменици, који асфалтни пут пролази преко парцела број 1932/10, 1932/12, 1952/7, 1932/3 и 1946/4 к. о. Сремска Каменица, на тај начин што је дана 15.07.2024. године започео, а дана 21.07.2024. године завршио разбијање асфалта у дужини од 23,5 метара, ширине од 1 до 1,5 метара, па након тога нанео велике количине земље са десне стране пута у дужини од 10 метара, ширине од 1 до 1,2 метара и висине од 0,5 до 0,7 метара, све гледано са главне улице – Фрушкогорског пута, чиме је у потпуности онемогућио тужиоцима, овде извршним повериоцима, пролаз за снабдевање и колски пролаз, па је туженом, овде извршном дужнику, забрањено да убудуће смета државину тужилаца на такав и сличан начин, под претњом новчане казне и обавезан је тужени да тужиоцима врати потивправно одузету државину асфалтног пута који представља Бранковачку улицу, и то почетак улице од главне улице-Фрушкогорског пута у Сремској Каменици, на тај начин што ће без одлагања уклонити нанету земљу са десне стране пута гледано од главне улице, у дужини од 20 метра, ширине од 1 до 1,2 метара и висине од 0,5 до 0,7 метара, те лично или о свом трошку асфалтни пут у целости санирати и вратити у стање подобно за несметано коришћење, у којем је пут био пре извршеног чина сметања државине које је тужилац започео дана 15.07.2024. године, а завршио дана 21.07.2024. године, као и да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 861.050,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности овог решења до коначне исплате. Наведено решење је постало правноснажно дана 15.04.2025. године, а извршно дана 18.05.2025. године. Извршни повериоци су дана 10.06.2025. године, путем пуномоћника из реда адвоката поднели суду предлог за извршење, док је првостепени суд дана 17.06.2025. године донео побијано решење о извршењу.
Првенствено, треба указати да када је у питању радња коју може извршити само извршни дужник тзв. незаменљива радња, тада је реч о радњи која је везана за личност извршног дужника и по правилу је везана и зависи искључиво од воље извршног дужника. Када је реч о таквој радњи, оној коју може предузети само извршни дужник, онда се извршење спроводи новчаним кажњавањем извршног дужника у складу са одредбом члана 363. Закона о извршењу и обезбеђењу. Са друге стране, када је реч о радњи коју може извршити и друго лице и она за предмет има чињење извршног дужника, тада је извршном дужнику наложено активно понашање, а није реч о радњи која је везана искључиво за личност извршног дужника, или оној која зависи од његове воље.
У конкретном случају, у овој правној ствари реч је о тзв. заменљивој радњи, дакле чинидби која се може предузети преко другог лица да би се остварило право извршних поверилаца и извршење такве радње се спроводи сагласно одредби члана 360. Закона о извршењу и обезбеђењу, а суштина је да се извршни повериоци овлашћују да о трошку извршног дужника ангажују друго лице које ће ту радњу извршити на терет дужника и тако постигну циљ због ког је донета извршна исправа, тј. да се асфалтни пут врати у стање пре извршеног сметања, ако је то одређено извршном исправом.
Стога како је правноснажним и извршним решењем Основног суда у Новом Саду, наложено извршном дужнику да лично или о свом трошку асфалтни пут у целости санира и врати у стање подобно за несметано коришћење, у којем је пут био пре извршеног чина сметања државине, то предметна чинидба-радња, суштински није везана за личност извршног дужника. У том смислу овакву радњу може извршити и друго лице, на начин прописан одредбом чл. 360., те чл. 361. и чл. 362. Закона о извршењу и обезбеђењу, па супротни жалбени наводи извршног дужника, изнети у том правцу нису основани.
Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-690/25 од 12.11.2025.године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-1842/25 од 17.06.2025.године
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник