Грађанско право - Ванпарнични поступак

ДАВАЊЕ НАСЛЕДНИЧКЕ ИЗЈАВЕ

Објављено: 20.02.2018

Одредбама Закона о ванпарничном поступку јасно је прописана форма у којој се може дати наследничка изјава, тачније иста се може дати или на записник пред судом и конзуларним представништвом, или у писаној форми, тако што ће наследник или његов законски заступник изјаву потписати, с тим да потпис мора бити оверен.

Из образложења:

Решењем о наслеђивању Основног суда у Новом Саду, пословни број О-1331/11 од 05.07.2012. године, ставом 1 изреке, констатовано је шта чини заоставштину иза покојног К.А., ставом 2 изреке констатовано је да се позивају на наслеђе иза покојног К.А., законски наследници, К.А., син оставитеља, К.М., Н.С. и К.З., ћерке оставитеља, док је ставом 3 изреке оглашен за наследника К.А., син оставитеља и одређено је да исти наслеђује заоставштину у целости.

Одредбом члана 115 став 1 и 3 Закона о ванпарничном поступку, прописано је да ће за расправљање заоставштине суд одредити рочиште, те да ће у позиву упозорити заинтересована лица да могу до окончања поступка дати суду изјаву да ли се примају наслеђа или се наслеђа одричу, а ако на рочиште не дођу или не дају изјаву-да се претпоставља да се прихватају наслеђа и да ће суд о њиховим правима одлучити према подацима којима располаже. Посебно ће их упозорити да изјава о делимичном одрицању од наслеђа и изјава о одрицању од наслеђа под условом, не производи правно дејство.

Одредбом члана 118 Закона о ванпарничном поступку, прописано је да ако се наследник примио наслеђа или се одрекао наслеђа, мора изјаву о томе потписати он сам или његов заступник. Потпис на изјави о примању наслеђа или о одрицању од наслеђа коју је писмено поднео суду, као и потпис на пуномоћју, морају бити оверени. У изјави треба навести да ли се наследник прима, односно одриче дела који му припада по закону или на основу тестамента, или се изјава односи на нужни део. Приликом давања изјаве о одрицању наслеђа суд ће наследнике упозорити да се може одрећи наслеђа само у своје име.

Одредбама Закона о ванпарничном поступку јасно је прописана форма у којој се може дати наследничка изјава, тачније иста се може дати или на записник пред судом и конзуларним представништвом, или у писаној форми, тако што ће наследник или његов законски заступник изјаву потписати, с тим да потпис мора ити оверен. Из наведеног следи, да изјава законског наследника, К.З., евентуално дата путем телефона, не производи правно дејство, јер није дата у форми прописаној одредбама члана 115 и 118 Закона о ванпарничном поступку. При том, треба имати у виду да евентуални изостанак законског наследника са рочишта, ствара претпоставку, да се исти прихватио наслеђа.

Поступајући на наведени начин, односно доношењем оспореног решења, без да су за то били испуњени законски услови, првостепени суд је онемогућио законску наследницу К.З., да расправља пред судом, а што представља битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 7 ЗПП-а, у вези члана 30 став 2 Закона о ванпарничном поступку, из ког разлога је овај суд жалбу усвојио, а побијано решење укинуо и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Гж-4106/17 од 27.09.2017.године којим је укинуто решење о наслеђивању Основног суда у Новом Саду, пословни број О-1331/11 од 05.07.2012. године

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник