Објављено: 17.12.2024
Родитељ који самостално врши родитељско право може поднети захтев за издавање путне исправе за малолетно дете без сагласности другог родитеља, а која сагласност није потребна ни код изласка малолетног лица из земље.
Из образложења:
Побијаном пресудом разведен је брак парничних странака закључен дана 02.12.2020. године у Сомбору, заведен у МКВ за матично подручје Сомбор под текућим бројем 323, на основу члкана 41. Породичног закона. Одређено је да ће родитељско право над малолетном Т.П., рођеном дана 18.01.2021. године, самостално вршити мајка И.П., са пребивалиштем малолетног детета на адреси пребивалишта мајке у Сомбору. Обавезан је отац да на име свог дела доприноса за издржавање малолетне Т. плаћа месечно износ од 8.000,00 динара почев од дана 12.01.2023. године, као дана подношења тужбе па убудуће, док за то постоје законски услови. Делимично је лишен родитељског права тужени-противтужилац у односу на малолетну Т.П. и то тако што мајка може прибавити личне исправе за малолетно дете, те путовати са њом дететом на летовање и зимовање у иностранство, а да јој за то није потребна сагласност оца, а што је отац дужан да призна и трпи. Одбијен је тужбени захтев тужиље-противтужене којим је предложено да се тужени-противтужилац делимично лиши родитељског права у делу који се односи на промену пребивалишта малолетног детета.
Против ове пресуде тужени-противтужилац је изјавио благовремену жалбу.
Жалба је делично основана, делимично неоснована.
Одлука суда којом је тужени делимично лишен родитељског права у односу на малолетну Т.П. и то тако што мајка може прибавити личне исправе за малолетно дете, те путовати са њом на летовање и зимовање у иностранство, а да јој за то није потребна сагласност оца, донета је уз погрешну примену материјалног права. Побијаном пресудом малолетно дете парничних странака поверено је мајци на самостално вршење родитељског права. Имајући у виду наведено, тужиља као родитељ који самостално врши родитељско право, може поднети захтев за издавање путне исправе без сагласности другог родитеља, у складу са чланом 29. став 2 Закона о путним исправама, којим је прописано да ће се путна исправа издати малолетном детету и без сагласности другог родитеља, ако захтев поднесе родитељ коме је одлуком надлежног органа за питање старатељства додељено старатељство над малолетним лице. Када је у питању давање сагласности за излазак малолетног лица из земље, тужиља опет, као родитељу који самостално врши родитељско права, оваква сагласност туженог није потребна, што произлази из одредбе члана 54. Закона о граничној контроли, којом је, између осталог, прописано да за прелазак државне границе малолетно лице држављанин Републике Србије до навршене шеснаесте године живота, када путује само или у пратњи другог лице које му није родитељ или законски заступник, мора поседовати оверену сагласност оба родитеља, ако заједнички врше родитељско право. У односу на пријаву и одјаву пребивалишта и боравишта за малолетно лице, из члана 4. став 3 Закона о пребивалишту и боравишту грађана , произлази да пријаву и одјаву подноси родитељ који у складу са законом самостално врши родитељско право. Из свега изнетог произлази да се одбијање (непотребне) сагласности туженог за претходно наведена питања не може сматрати несавесним вршењем родитељског права и дужности из садржине родитељског права и разлогом да се тужени делимично лиши родитељског права. Следом изнетог, овај суд налази да нису испуњени законски услови из члана 82. Породичног закона, па је првостепена пресуда у том делу преиначена и тужбени захтев одбијен. Другостепени суд такође указује на сентенцу из пресуде Врховног касационог суда бр. Рев 1190/19 од 12.07.2019. године, која је утврђена на седници Грађанског одељења од 10.12.2019. године, по којој одбијање сагласности родитеља за издавање путне исправе малолетном детету, које је одлуком суда додељено на старање другом родитељу, не може се сматрати несавесним вршењем права и дужности из садржине родитељског права и разлогом за делимично лишење родитељског права.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 221/24 од 24.04.2024.године којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-43/23од 30.11.2023. године
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник