ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Ванпарнични поступак

ДЕОБА ИМОВИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Објављено: 12.11.2015

Деоба имовинске заједнице јавном продајом може се одредити само у односу на сувласнике непокретности који су уписани у катастар непокретности, а не и у односу на лица која само имају правни основ који је подобан за упис права својине.

Из образложења:

Према стању у спису, дана 18.03.2014.године, предлагач М.М. из Новог Сада је суду поднео предлог ради деобе заједничке имовине. Противник предлагача Д.М. из Новог Сада се противила предлогу ради деобе, као неоснованом.

Решењем о наслеђивању Основног суда у Новом Саду пословни број О-5213/13 од 15.10.2013.године наведене непокретности су као део заоставштине иза М.П. наследили предлагач и противник предлагача у по ½ дела. Наведено решење није спроведено у катастру непокретности.

Противник предлагача је уговором о поклону од 04.12.2013.године поклонила поклонопримцу Р.Б. своје делове предметних непокретности (у по ¾ дела). Наведени уговор до доношења побијаног решења није спроведен у катастру непокретности.

Одредбом члана 149. Закона о ванпарничном поступку прописано је да поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре. Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести замљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима. Предлог се подноси суду на чијем се подручју ствар или имовина налази, а ако се заједничке ствари или имовина налазе на подручју више судова, надлежан је сваки од тих судова.

Имајући у виду све наведено, првостепени суд је погрешно закључио да су предлагач М.М. из Новог Сада и противник предлагача Д.М. из Новог Сада идеални сувласници предметне непокретности. Наиме, деоба имовинске заједнице јавном продајом може се одредити само у односу на сувласнике непокретности који су уписани у катастар непокретности, а не и у односу на лица која само имају правни основ који је подобан за упис права својине, односно који су ванкњижни сувласници.

Стога је првостепени суд одређивањем деобе имовинске заједнице између лица која у катастру непокретности нису уписани као сувласници предметних непокретности учинио битну повреду одредаба поступака из члана 374 став 1 ЗПП-а у вези члана 149. ЗВП-а.

(Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-779/15 од 14.10.2015.године, којим је укинуто решење Основног Суда у Новом Саду посл.број Р1-31/14 од 09.09.2014.г.)>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник