Објављено: 23.02.2026
Дисциплински отказни разлог образује учињена повреда радне обавезе, радња (понашање) запосленог и субјективна одговорност.
Из образложења:
Према утврђењу првостепеног суда тужиља, по занимању професор словачког језика и књижевности, је била у радном односу код туженог почев од 12.12.2025. године, а по основу више Уговора о раду, на пословима језичког уредника.
Секратарица А.М.Т. је сазнала да је тужиља на мору 12.07.2023. године, на основу прича колега, због чега је позвала тужиљу, истог дана, на мобилни телефон. Тужиља се није јавила и секретарица јој је послала поруку са питањем да ли користи стари или нови годишњи одмор. Тужиља јој је одговорила да је у питању нови, а секретарица тужиљи да је морала да јој се претходно обрати ради издавања решења о годишњем одмору у складу са садржином мејла од 16.05.2023. године. Секретарица туженог А.М.Т. је дана 16.05.2023. године, а након одласка на породиљско одсуство А.К., главног уредника запослене код туженог, свим запосленима код туженог упутила мејл са следећом садржином:“ С обзиром да је колегиница К. на боловању, све што вам је потребно пишите мени на мејл...
Тужиља је позвала секретарицу А.М.Т. са супруговог мобилног телефона и питала у чему је проблем, с обзиром да је тужиља била на годишњем одмору у периоду од 10.07.2023. године до 21.07.2023. године, за који се јавила по устаљеној и дотадашњој пракси главној уредници О.Г.Ј., а по претходно организованом послу са колегиницом А.Х. и иста је одобрила, па је о коришћењу годишњег одмора била обавештена и имала сазнања да тужиља у периоду од 10.07.2023. године до 21.07.2023. године иде на годишњи одмор.
Тужиља је то урадила по устаљеној пракси, односно годишњи одмор се пријављивао главном уреднику на редакцијској седници, са којим се договори период коришћења годишњег одмора и она евидентира период, потом обавештава директора и доноси се решење о коришћењу годишњег одмора. Главни уредник усменим путем запосленог обавештава да ли је одобрено коришћење годишњег одмора, што је било и у конкретном случају, тада је главна уредница примила наведену информацију к знању и сагласила да тужиља, по претходно организованом послу са другом колегиницом, користи годишњи одмор у периоду од 10.07.2023. године до 21.07.2023. године.
Међутим, тада главна уредница ником није пренела информацију да ће тужиља у наведеном периоду користити годишњи одмор, па ни својој замени у периоду када је она-О.Г.Ј. била одсутна са рада, у истом периоду када и тужиља, због чега тужиљи није евидентирано да је оправдан изостанак са рада по основу коиршћења годишњег одмора.
Дисциплински отказни разлог (повреда радне обавезе и повреда радне дисциплине)образује учињена повреда радне обавезе, ближе дефинисана и одређена да ли уговором о раду или другим општим актом послодавца, радња (понашање) запосленог и субјективна одговорност. Потребно је да у радњи/радњама запосленог, а за постојање повреде радне обавезе и радне дисциплине постоји намера, крајња непажња или обична непажња. Разлози за искључење кривице код запосленог за учињену повреду радне обавезе и радне дисциплине су неурачунљивост и стварна заблуда. Стварна заблуда постоји кад је запослени учинио повреду радне обавезе, погрешно сматрајући да постоје околности према којима би, ако би оне стварно постојале, предузета радња била допуштена.
Све наведено води закључку да и у ситуацији када постоји повреда радне обавезе или радне дисциплине, а не постоји кривица, не може се приписати запосленом постојање отказног разлог повреда радне дисциплине прописане у одредби члана 179. ст.3 тачка 8 Закона о раду. У конкретном случају нема кривице тужиље, јер је поступала на уобичајен начин приликом одласка/коришћења годишњег одмора, те су супротни наводи жалбе неосновани.
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж1-1140/25 од 04.09.2025.године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П1-254/24 од 13.05.2025. године
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник