Грађанско право - Облигационо право

ДОЗВОЉЕНА САМОПОМОЋ

Објављено: 13.11.2015

Одредбом члана 162 ЗОО-а прописано је да ко у случају дозвољене самопомоћи проузрокује штету, лицу које је изазавало потребу самопомоћи, није дужан надокнадити је. Под дозвољеном самопомоћи подразумева се право сваког лица да отклони повреду права кад непосредно прети опасност, ако је таква заштита нужна и ако начин отклањања повреде права, одговара приликама у којима настаје опасност.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-10059/13 од 02.06.2014.године, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да, на име накнаде нематеријалне штете, тужиоцу исплате износ од 120.000,00 динара, обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове парничног поступка у износу од 33.100,00 динара са затезном каматом од 02.06.2014.године у року од 8 дана и одбијен је захтев тужиоца за ослобађање од плаћања судских такси.

У првостепеном поступку, суд је као битне чињенице утврдио да је тужилац 13.12.2010.г. са својим пријатељима М. Б. и Д. М. ушао у аутобус туженог ЈГСП „Нови Сад“ на станици у Каћу без карата. Возачу на уласку у аутобус су показали месечне карте за градску вожњу које су имали код себе, а у коју не спада вожња на предметној релацији Каћ-Нови Сад. Тужени Д. Т. је у својству контролора ушао у аутобус и затражио од тужиоца да му покаже карту, што је тужилац одбио, уједно позивајући пријатеље да изађу из аутобуса. Тужени Д.Т. им је запретио полицијом и тражио да му покажу карте које су показали возачу. У једном моменту аутобус је стао, а тужилац је кренуо без одобрења контролора да излази напоље. Тужени Д.Т. је покушао да задржи тужиоца тако што га је ухватио за руку, међутим тужилац се отргао именованом туженом и изашао из аутобуса. Истог дана пред полицијом, тужилац је потписао изјаву у којој је навео да је контролор покушао да га задржи у аутобусу, али да није успео и да је други контролор покушао да га безуспешно заустави, а истом приликом није навео да има било какве повреде нити да трпи било какве болове. Након два дана, тужилац је отишао у Ургентни центар КЦВ где му је констатован подлив у пределу леве подлактице 6 до 7 цм.

На овако утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд поступио када је одбио тужбени захтев. Члан 228 ЗПП-а прописује да је странка дужна да изнесе чињенице и предложи доказе на којима заснива свој захтев или којим оспорава наводе и доказе противника, у складу са овим законом. Током поступка, тужилац није доказао да је претрпео штету проузроковану намером или крајњом непажњом туженог Д.Т. Најпре, тужилац се у конкретном случају противправно понашао возећи се без карте у аутобусу и поступајући противно налогу контролора. Тужилац током поступка није доказао узрочнопоследичну везу између хватања за руку и наступања повреде, односно да ли је штета настала прејаким стиском контролора или је настала услед извлачења и трзања руке од стране тужиоца.

Наводи жалбе су неосновани. Тужени Д.Т. је у конкретној ситуацији, поступајући као службено лице, ухватио за руку тужиоца који је поступао противправно и који није платио карту за превоз у аутобусу, чиме је употребио дозвољену самопомоћ предвиђену чл. 162 ЗОО-а који прописује да ко у случају дозвољене самопомоћи проузрокује штету лицу које је изазавало потребу самопомоћи није дужан надокнадити је, те да се под дозвољеном самопомоћи подразумева право сваког лица да отклони повреду права кад непосредно прети опасност, ако је таква заштита нужна и ако начин отклањања повреде права одговара приликама у којима настаје опасност. У конкретном случају, тужени Д.Т. је примерено реаговао и употребио најминималнију физичку принуду-хватање за руку, како би онемогућио тужиоца у противправном деловању па су испуњени сви услови за примену института дозвољене самопомоћи, а уз то, током поступка није доказано да ли је повреда код тужиоца настала због стиска туженог или због извлачења руке у покушају бекства тужиоца.

(Пресуда Вишег суда у Панчеву, посл.број 4-ГЖ-313/15 од 30.06.2015.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-10059/13 од 02.06.2014.г.)

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник