ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Други судови - Европски суд за људска права

НАДЛЕЖНОСТ СУДА RATIONE TEMPORIS

Објављено: 19.11.2013

Иако је надлежност Европског суда за људска права да разматра притужбе које се односе на наводни пропуст Тужене државе да испуни обавезе преузете ратификацијом Конвенције и њених протокола (ratione temporis), он може узети у разматрање и чињенице пре ратификације уколико су оне део непрекидне, континуиране ситуације која траје, или су релевантне за разумевање чињеница насталих после ратификације.

Из образложења:

46. Суд подсећа да његова надлежност ratione temporis покрива само период после ратификације Конвенције или њених протокола од стране Тужене државе. Од ратификације па надаље, међутим, наводни поступци и пропусти државе морају бити у складу са Конвенцијом и протоколима уз њу, што значи да све касније чињенице спадају у надлежност Суда чак и када су оне само наставак већ постојеће ситуације (види, на пример, Yağcı i Sargın против Турске, пресуда од 8. јуна 1995. године, став 40., серија А број 319-А; и Almeida Garrett, Mascarenhas Falcão и други против Португала, бр. 29813/96 и 30229/96, став 43., ЕЦХР 2000-I).

49. Према томе, примедба Владе да не постоји надлежност Суда ratione temporis мора се одбити. Суд је, према томе, надлежан да разматра притужбу подноситељке представке у оној мери у којој се она односи на наводни пропуст Тужене државе да испуни процедуралне обавезе према Конвенцији почев од 3. марта 2004. године. Он, међутим, може узети у обзир чињенице пре ратификације у оној мери у којој се може сматрати да су створиле непрекидну ситуацију која траје и после тог датума или могу бити релевантне за разумевање чињеница насталих после тога (види, mutatis mutandis, Kurić и други против Словеније [ВВ], цитиран у горњем тексту, став 240).

Пресуда Европског суда за људска права, по представци број 21794/08 - Јовановић против Србије (представка број 21794/08), изреченa 05.03.2013. године.>

Аутор сентенце: Биљана Тадић, виши судијски сарадник