ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

ФАКТИЧКА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА

Објављено: 23.11.2016

Фактичка експропријација настаје када се на земљишту граде путеви, инфраструктурни или други објекти од јавног и општег интереса, иако не постоји одлука-решење о одузимању земљишта.

Из образложења:

Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев, обавезан је тужени да тужиљама исплати укупно износ од 1.276.662,15 динара и то:В.Ф. износ од 957.496,61 динара и Е.В.Р. износ од 319.165,53 динара, све са законском затезном каматом од 09.05.2016.године до исплате, у року од 15 дана, под претњом извршења.

Против ове пресуде жалбу је блоговремено изјавио тужени, побијајајући је из свих законом прописаних разлога.

Неосновани су наводи жалбе да управни поступак за експропријацију предметног земљишта у власништву тужиља није вођен, те да без спровођења поступка и доношења решења о експропријацији земљишта нема основа за утврђивање и исплату накнаде тужиљама за предметно земљиште на основу одредби Закона о експропријацији. Експропријација представља принудно преношење непокретности из приватне у државну својину, у општем интересу и уз правичну накнаду ранијем власнику. Фактичка експропријација настаје када се на земљишту граде путеви, инфраструктурни или други објекти од јавног и општег интереса, иако не постоји одлука-решење о одузимању земљишта. Дакле, до фактичке експропријације долази услед пропуста општине, односно града, који дозвољавају изградњу објеката од јавног интереса на земљишту које није формално експроприсано. Таква пракса доводи до угрожавања и повреде субјективних грађанских права физичких и правних лица на земљишту и другим непокретностима. Кроз институт фактичке експропријације штите се ранији сопственици у односу на општину, односно град, који организују изградњу јавних и других добара на земљишту које није формално експроприсано. Управо из тих разлога по оцени овог суда обавеза је туженог да тужиљама, сагласно одредби члана 11 Закона о експропријацији („Сл. гласник РС“ бр. 53/95 и 20/09), исплати накнаду за фактички одузету катастарску парцелу број 2590/22 уписану у листу непокретности број 7421 к.о. Ветерник, укупне површине 1а 55м2, на којој тужиља В.Ф. има уписано право својине у ¾ дела, а тужиља Е.Р. ¼ дела.

Одредба члана 20 тачка 12 Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/2007, 83/2014)прописује да општина, преко својих органа, уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, рехабилитацију и реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање локалним и некатегорисаним путевима, као и улицама у насељу. Изградњом објеката у општој употреби и улице са потребном комуналном инфраструктуром промењен је карактер земљишта кога чини између осталог и парцела 2590/22, јер се више не ради о приватном добру, већ о јавном добру у општој употреби, које је у својини јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази. У исто време општина, односно град, сносе одговорност власнику, јер су то његово земљиште фактички привели одговарајућој намени, а да га претходно нису формално одузели и исплатили накнаду. Изостанком досуде накнаде тужиљама за одузето земљиште које чини парцела у њиховом сувласништву, било би повређено њихово право на имовину гарантовано чланом 58 Устава Републике Србије, па је досуда исте начин успостављања правичне равнотеже између интереса тужиља и јавног интереса. Код овако заузетог става о одговорности туженог, нису од значаја жалбени наводи којима се указује на недостатке чињеничног стања, време када је дошло до формирања парцела и улице, односно када су тужиље изашле из државине спорне парцеле.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2975/2016 од 08.09.2016.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-1293/2015 од 09.05.2016.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник