Грађанско право - Облигационо право

ФАКТИЧКА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА

Објављено: 18.07.2019

Када није донет акт о одузимању замљишта нити је фактичким радњама парцела одузета из државине корисника земљишта, те када држаоци на парцели имају само право коришћења, а не и право својине, не постоји обавеза накнаде за експроприсано земљиште.

Из образложења:

Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев и обавезан је тужени да тужиоцима, на име накнаде за фактичку експропријацију градског грађевинског земљишта и то катастарске парцеле број 390/4 к.о. Нови Сад III, укупне површине 2а 89 м2, уписана у лист непокретности број 1555, солидарно исплати износ од 1.291.252,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана 05.04.2018. године па до исплате, у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Првостепени суд утврђује да је на предметној парцели број 390/4 у ул. А.В., њива 2. класе, површине 2а 89м2, грађевинско земљиште у државној својини, на којој право коришћења имају овде тужиоци у ½ дела, облик својине уписан државни.

На основу информације Града Новог Сада, Градске управе за урбанизам и грађевинске послове индивидуалног становања „Мали Геоград-Велики рит“ у Новом Саду II фаза („Службени лист Општине Нови Сад“ број 15/91), предметна катастарска парцела није постојала као самостална катастарска парцела, него је била у оквиру основне катастарске парцеле број 390 к.о. Нови Сад III, која је великим делом била у намени за планирано индивидуално становање, а мањим делом за планиране јавне саобраћајне површине-регулације улица. Регулационим планом „Мали Београд-Велики Рит“ у Новом Саду III фаза („Службени лист Града Новог Сада“ број 17/97 и 17/03) катастарска парцела број 390/04 к.о. Нови Сад III је намењена за планирану јавну саобраћајну површину-регулацију улице, те се овим планом предметна парцела први пут појављује као самостална парцела број 390/4, важећим Планом детаљне регулације „Мали Београд-Велики Рит I“ у Новом Саду („Службени лист Града Новог Сада“ број 5/09), катастарска парцела број 390/4 к.о. Нови Сад III је намењена за планирану јавну саобраћајну површину - регулацију улице Колубарска.

Првостепени суд закључује да је самом чињеницом што је предметна непокретност предвиђена за регулацију саобраћајнице, извршена фактичка експропријација, те применом Закона о експропријацији и Закона о комасацији и арондацији, обавезао туженог да тужиоцима исплати накнаду у висини цене парцела на основу процене Министарства финансија.

Основано се жалбом туженог указује да у конкретном случају није извршена фактичка експропријација земљишта у приватној својини. Наиме, како је утврђено у првостепеном поступку, тужиоци на предметној парцели имају право коришћења, док се парцела налази у државној својини. Из стања у списима произлази да осим Урбанистичког плана, којим је предвиђена изградња улице, није донет акт о одузимању земљишта, нити је фактичким радњама предметна парцела одузета из државине тужилаца. Како је то претходно наведено, тужиоци на предметној парцели имају право коришћења, а не и право својине. Током поступка тужиоци нису доказали да су извршили конверзију права коришћења у право својине предметне парцеле, док тужени није извршио ни једну радњу којим би тужиоцима онемогућио коришћење земљишта, с обзиром на то да се парцела налази у истом стању, као и када су тужиоци на истој купили право коришћења.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3478/18 од 27.09.2018.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-10074/17 од 05.04.2018.г.

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник