Грађанско право - Облигационо право

ФАКТИЧКА ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА

Објављено: 23.06.2026

Када је земљиште фактички приведено намени у складу са Планским актом и по сили закона постало јавна својина, тужиоци, као њгови сувласници, не могу трпети штетне последице зато што надлежни орган није спровео управни поступак и донео решење о експропријацији које би било основ за исплату новчане накнаде.

Из образложења:

У конкретном случају, тужиоци су у потпуности лишени својинских овлашћења у односу на парцелу 1352/1 која представља изграђено грађевинско земљиште-улицу, коју, као добро у ошштој употреби, користи неограничени број лица, имајући у виду да је та парцела у целини приведена намени предвиђеној планским актом и делимично лишени својинских овлашћења у односу на к.п.бр. 1352/4, у делу у ком је та улица приведена намени утврђеној Планским актом, од 41м2. На тај начин је извршена тзв. фактичка експропијација која настаје када се на земљишту граде путеви, инфраструктурни и други објекти у јавном интересу иако не постоји решење о експропријацији земљишта, односно његовом изузимању из поседа, па је, по оцени Врховног суда, правилан закључак нижестепених судова, да када је земљиште фактички приведено намени у складу са Планским актом и по сили закона постало јавна својина, тужиоци, као њгови сувласници, не могу трпети штетне последице зато што надлежни орган није спровео управни поступак и донео решење о експропријацији које би било основ за исплату новчане накнаде. Тужиоцима је на тај начин повређено право на имовину и због тога имају право на на накнаду за фактички одузету имовину, к.п.бр. 1352/1 у целини и део к.п.бр. 1352/4 од 41м2. Због тога тужени неосновано у ревизији, у односу на тај део одлуке нижестепених судова, указује на погрешну примену материјалног права. Међутим, у односу на део к.п.бр. 1352/4 од 109м2, који није приведен његовој планској намени већ се тај део парцеле користи као двориште, заједно са суседном кат. парцелом 1352/3, погрешан је закључак нижестепених судова да тужиоцима припада право на накнаду за тај део к.п.бр. 1352/4. Супротно закључку нижестепених судова, тужиоци нису фактички лишени своје имовине и овлашћења која чине садржину права својине јер донетим планским актом они нису спречени да држе, користе и располажу, у границама одређеним законом (члан 3. став 1 Закона о основама својинско-правних односа), део к.п.бр. 1352/4 у површини од 109м2, који није приведен намени и не користи га неограничени број људи. Постојање планског акта којим је предвиђено да ће на том делу к.п. бр. 1352/4 , бити изграђена улица је тек услов да се утврди јавни интерес за експропријацију, пошто усвајање планског акта не значи да ће нужно и доћи до његове реализације. Право државе и јединица локалне самоуправе да планским актима врше урбанистичко планирање, нарочито у већим градовима, није упитно са становишта закона (легалности) и врши се у општем интересу. Међутим, неспровођење планских аката у дужем временском периоду, уз изостанак њихове поновне оцене у разумним интервалима након доношења, може повредити право власника имовине обухваћене планским актом на њено мирно уживање и без одузимања. Да ли је власнику, у таквом случају, повређено право на мирно уживање имовине и да ли му за то припада право на накнаду и у којој висини, процењује се у зависности од околности сваког конкретног случаја, а нарочито од тога на који је начин имовину користио до доношења планског акта и у којој мери и на који начин му је такав начин коришћења сада ускраћен или ограничен.

Пресуда Врховног суда посл. бр. Рев-1180/26 од 11.02.2026. године којом је преиначена пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж-1822/25 од 29.10.2025. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник