ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Радно право

ФАКТИЧКИ РАД И РАД У РАДНОМ ОДНОСУ

Објављено: 18.07.2019

Фактички рад се може изједначити са радом у радном односу, само под одређеним условима и то уколико постоји воља радника као и послодавца, да између њих настане радни однос.

Из образложења:

Првостепеном пресудом утврђено је да је тужба повучена у делу којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да се тужиоцем закључи уговор о раду на неодређено време, са минималном зарадом и пуним радним временом.

Одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је засновао радни однос на неодређено време, са пуним радним временом, између тужиоца и туженог, те да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка, све у року од 8 дана, од дана пријема писаног отправка правноснажне пресуде, под претњом извршења.

На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је правилно нашао да захтев тужиоца није основан.

Одредбом члана 32 став 1 Закона о раду („Сл. гласник РС“ бр. 24/05…75/14) прописано је да се уговор о раду закључује пре ступања запосленог на рад, у писаном облику. Одредбом члана 32 став 2 Закона о раду је прописано да ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду у складу са одредбама овог члана, самтра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад.

Правилно је првостепени суд закључио да у конкретном случају нема места примени цитиране законске одредбе. Наиме, супротно жалбеним наводима тужиоца, правилно је првостепени суд нашао да се фактички рад може изједнaчити са радом у радном односу, само под одређеним условима и то уколико постоји воља радника као и послодавца, да између њих настане радни однос. Надаље, да би се могла применити одредба члана 32 став 2 Закона о раду, на тај начин да се на основу постојања фактичког рада сматра да је лице засновало радни однос на неодређено време даном ступања на рад, у односу послодавца и радника морају постојати све карактеристике радног односа, како у погледу квалитета рада, тако и у погледу права и одговорности, које произлазе из радног односа, као што су радно време, зарада, накнада зараде и друга примања из радног односа. Како је у конкретној ситуацији утврђено да су тужилац и законски заступник туженог били дугогодишњи пријатељи и да је до њихове сарадње дошло на иницијативу тужиоца, који је туженом понудио да својим услугама побољша производ и продају производа, као и да није било преговора око заснивања радног односа, те да је једини запослени код туженог био управо законски заступник туженог, С.П., као и да између тужиоца и законског заступника туженог није било договора око исплате зараде, која представља једно од основних права из радног односа запосленог, већ је тужени тужиоцу исплаћивао накнаду само у ситуацијама када је био у финансијској прилици, без икаквог правила и континуитета, јасно произлази да однос између тужиоца и туженог није имао карактер радног односа, већ да је тужилац радио по принципу волонтерског рада.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж1-2227/18 од 05.11.2018.године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-40/17 од 16.05.2018.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник