ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Материјално право

КРИВИЧНО ДЕЛО ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ ИЗ ЧЛАНА 355. СТ. 2 У ВЕЗИ СТ. 1 КЗ-а

Објављено: 18.03.2022

Чињеница је да одредба члана 355. КЗ-а не познаје термин „неважећа“ јавна исправа, односно исто не представља обележје кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 2 КЗ-а.

Из образложења:

Побијаном пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К-1657/19 од 29.01.2020. године, окривљени Д.К. је на основу члана 423. тачка 2 ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је починио кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. ст. 2 у вези ст. 1 Кривичног законика и истом пресудом је одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, а на основу члана 265. ст. 1 ЗКП-а.

Против пресуде првостепеног суда благовремену је жалбу изјавило Основно Јавно тужилаштво у Новом Саду.

Виши суду у Новом Саду је нејавну седницу већа одржао 16.09.2020. године. На поменутој нејавној седници кривично веће је размотрило целокупне списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је испитало у оквиру основа, дела и правца побијања, сходно одредбама члана 451 ЗКП-а, па је оценивши наводе и предлоге изјављене жалбе, као и предлог Вишег јавног тужиоца у Новом Саду, нашао да жалба ОЈТ у Новом Саду није основана.

Закључак је и овог суда да је неспорно у току поступка утврђено да је предметна возачка дозвола у моменту када је окривљени исту предао полицијским службеницима ПУ Нови Сад на увид, фактички била неважећа, имајући у виду да је иста од окривљеног одузета решењем ПС Врбас број 04-222-13-100/17 од 03.05.2017. године и да је возачку дозволу окривљени требало да преда полицији, што није учинио. Међутим, оно што на основу расположивих доказа није на несумњив начин утврђено јесте да је таква возачка дозвола самим тим и лажна јавна исправа, у смислу члана 355. Кривичног законика, посебно имајући у виду да је лажна исправа она која не потиче од лица које је на њој означено као издавалац, а што овде није случај, обзиром да је предметна возачка дозвола издата од стране надлежних органа у законски прописаним оквирима и гласи на име окривљеног. Имајући у виду изведене доказе и утврђено чињенично стање закључак је и овог суда да у конкретном случају није доказано да је оваква јавна исправа лажна, односно није доказано да се неважећа јавна исправа има сматрати лажном, како то правилно образлаже и закључује првостепени суд.

Чињеница је да одредба члана 355. КЗ не познаје термин „неважећа“ јавна исправа, а како то правилно наводи и првостепени суд и да у конкретном случају, осим тврдње ОЈТ-а да је неважећа возачка дозвола лажна јавна исправа, не постоји доказ којим би се ова тврдња поткрепила и потврдила, из ког разлога суд не прихвата жалбене наводе тужилаштва. Предмет овог поступка јесу чињенице од којих зависи постојање предметног кривичног дела које се окрвљеном ставља на терет, а самим тим и постојање кривичне одговорности окривљеног, а које чињенице нису доказане, како је то правилно првостепени суд утврдио. Без основа је поређење предметне ситуације и ситуације са регистарским ознакама, односно таблицама, које поређење даје ОЈТ у својој жалби, обзиром да је овде лице које је јавну исправу приказало, исто лице које је означено на јавној исправи, за разлику од регистарских ознака које су, у ситуацији коју тужилац наводи, постављене на друго неприпадајуће возило.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду посл. бр. КЖ 1 126/20 од 16.09.2020. године којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К-1657/19 од дана 29.01.2020. године>

Аутор сентенце: Аутори сентенце: Свјетлана Радовановић и Јована Драгић, судијски помоћници