Грађанско право - Извршни поступак

ФИЗИЧКА ПРОМЕНА ПРЕДМЕТА ХИПОТЕКЕ

Објављено: 09.08.2023

Власник хипотековане непокретности не сме физички мењати предмет хипотеке без писмене сагласности повериоца.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду посл. бр. Ии-4416/21 од 12.10.2021. године одређено је извршење на основу извршне исправе-заложне изјаве ОВ бр. 4181/2008 од 16.07.2008. године, оверене пред Општинским судом у Новом Саду, против извршних дружника, ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца.

Извршни дужник Р.Ј. у својој жалби указује да дозвољено извршење није у складу са извршном исправом, будући да је предмет залоге пољопривредни објекат изграђен на кат. парцели број 42/1 К.О. Госпођинци, сада парц. број 42/2, што у природи представља живинарску фарму која се састоји од приземља, спрата 1, поткровља, уз који објекат је дозидан објекат од чврстог материјала без одобрења који је спратности као и објекат живинарска фарма, површине око 200м2, док првостепени суд дозвољава извршења на породичној стамбеној згради која је саграђена на истој парцели број 42/2 К.О. Госпођинци, која је површине 2183м2, што је видљиво из приложеног листа непокретности број 2933 К.О. Госпођинци, што је у супротности са садржином заложне изјаве, а што је све супротно чл. 5. ЗИО и начелу формалног легалитета.

У вези са тим наводима овај суд налази за сходно да пре свега укаже да је тачно да је предмет залоге из предметне заложне изјаве пољопривредни објекат изграђен на кат. парцели број 42/1 К.О. Госпођинци, сада парц. број 42/2, што у природи представља живинарску фарму која се састоји од приземља, спрата 1, поткровља, уз који објекат је дозидан објекат од чврстог материјала без одобрења који је спратности као и објекат живинарска фарма, површине око 200м2, а да је у предлогу за извршење предложено извршење на непокретности уписаној у Лист непокретности број 2933 К.О. Госпођинци, сада парц. бр. 42/2, бр. зграде 1, Краља Петра I бр. 2, земљиште под зградом – објектом од 1а 35м2, земљиште уз зграду – објекат од 5а и 00м2, њива 2. класе од 15а 48м2, укупне површине 21а 83м2, на којој парцели је изграђена породична стамбена зграда број зграде1. Међутим, у предлогу за извршење, непокретност ја правилно означена, сходно Листу непокретности број 2993 К.О. Госпођинци, дакле према тренутном стању ствари, са чим у вези је потребно указати на одредбе Закона о хипотеци и то пре свега на одредбу члана 17. став 1 и 2 према којој одредби власник хипотековане непокретности не сме физички мењати предмет хипотеке (преграђивање, доградња, рушење, спајање, деоба и др.) без писмене сагласности повериоца, који неће одбити да изда сагласност без оправданог разлога, као и да је власник дужан да чува и одржава предмет хипотеке као добар домаћин, односно добар привредник да не би својим поступцима или пропустима умањио вредност непокретности, те на садржину заложне изјаве, овде извршне исправе, којом је хипотека заснована на предметној непокретности, укључујући све саставне делове наведене непокреетности, природне плодове који нису одвојени од непокретности и сва побољшања и повећања вредности непокретности до којих после дође после заснивања хипотеке, као и да су хипотекарни дужници под пуном и материјалном одговорношћу потврдили да предмет хипотеке неће физички мењати (преграђивати, дограђивати, рушити и др.) без писмене сагласности повериоца, те да ће чувати и одржавати хипотековану непокретност као добар домаћин и уздржавати се од радњи којом би се умањила њена вредност, као и да су сагласни да уколико се вредност хипотековане непокретности смањи или прети опасност од смањења њене вредности, а околности не трпе одлагање, поверилац може да предузме мере и пре него што добије за то дозволу суда.

Дакле, сходно цитираној одредби Закона о хипотеци, власник хипотековане непокретности исту не сме физички мењати, на шта се обавезао и предметном заложном изјавом, а до чега је у конкретном случају евидентно дошло, при чему нема доказа да је то учињено уз сагласност повериоца, стога поверилац не може да трпи последице, нити његово потраживање може бити осујећено у ситуацији када је непокретност на којој је заснована хипотека измењена, односно евидентно срушена и на месту исте изграђена друга непокретност. У датој ситуацији, а имајући у виду одредбе Закона о хипотеци, дужник сноси ризик услед такве промене и дужан је да трпи да се поверилац намири из непокретности која је изграђена на месту непокретности на којој је заснована хипотека.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-270/23 од 13.06.2023.године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-4416/21 од 12.10.2021. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник