ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Радно право

ИСПЛАТА УВЕЋАНЕ ЗАРАДЕ ЗА ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД

Објављено: 18.07.2019

На висину досуђене увећане зараде не утичу одредбе Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима, нити одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путeвима, обзиром да се и обавезан одмор возача у току вожње урачунава у радно време запосленог.

Из образложења:

Побијаном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезан тужени да тужиоцу на име неисплаћене увећане зараде за прековремени рад, за период од 19.01.2015. године до 23.02.2016. године исплати укупно износ од 378.028,87 динара са затезном каматом почев од 12.01.2018. године до исплате, као и износ од 109.053,34 динара на име обрачунате затезне камате, те да му накнади трошкове поступка у износу од 153.162,00 динара са затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате.

Дана 22.06.2016. године тужилац је потписао Изјаву по којој према туженом, као бившем послодавцу, нема потраживања насталих из радног односа, осим потраживања зараде у последњем месецу рада, те се сагласио да му иста буде исплаћена у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

Првостепени суд је правилно применио и тумачио релевантне прописе материјалног права, превасходно чл.50 став 1, 53 став 1, 104, 105,106, 107 и 108 Закона о раду, те законито одлучио када је тужиоцу досудио увећану зараду за прековремени рад у висини сходно изреци побијане пресуде.

Првостепени суд је правилно на основу документације достављене од стране туженог (путни налози и тахо листићи) утврдио сате прековременог рада тужиоца. За преостали период од 84 дана, за који тужени не пружа наведене писане доказе, првостепени суд правилно примењује правило о терету доказивања и дужину прековременог рада тужиоца утврђује на основу исказа тужиоца, по којем је тужилац свакодневно радио дуже од пуног радног времена, у просеку од 6 сати. Наведено из разлога што је тужени био у обавези да достави евиденцију о присутности на раду тужиоца, а што није учинио, нити је на други начин аргументовано оспорио наводе тужиоца.

Првостепени суд правилно цени да увећана зарада представља део зараде, којег права се тужилац не може одрећи, јер представља Уставом загарантовано и неотуђиво право запосленог, па се Изјава тужиоца, по којој нема потраживања из радног односа према туженом, не може тумачити као одрицање од захтева за исплату увећане зараде.

На висину досуђене увећане зараде тужиоцу не утичу одредбе Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима,нити одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима, обзиром да се и обавезан одмор возача у току вожње урачунава у радно време запосленог, како то и првостепени суд правилно цени. И када је у обавези да направи паузу у ефективној вожњи, ради безбедности саобраћаја, тужилац и даље обавља пословање свог радног места, те има обавезу да чува средство којим управља, као и робу коју превози.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж1-1735/18 од 13.09.2018.године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-1618/16 од 15.05.2018.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник