Домаћи судови - Кривично право

ИСПЛАТА ЗАРАДЕ ПО ОСНОВУ УЧЕШЋА У ДОБИТИ

Објављено: 20.11.2015

Одредбама чл. 14. Закона о раду, није прописана обавеза послодавца да запосленом исплати учешће у добити, него је то право предвиђено само као могућност, која се остварује ако се уговором предвиди, или ако се донесе одговарајућа одлука послодавца

Из образложења:

Пресудом првостепеног суда одбијен је тужбени захтев тужиоца , којим је тражио да се обавеже тужени да му исплати зараду из добити за 2010., 2011.,те 2012. годину у нето износу од 756.644,90 , са законском затезном каматом на одређене износе, као и да му надокнади трошкове парничног поступка , у року од 8 дана, под претњом принудног извршења.

Тужилац тужбени захтев заснива на одредбама Социјалног програма од 17.06.2008. године, којим је предвиђено да ће тужени запосленима , сваке године по завршном рачуну исплаћивати зараду из добити у висини од најмање од 10 % , од исте. Одредбама Колективног уговора туженог од 09.05.2011. године, предвиђено је да тужени може на основу своје одлуке , запосленима исплатити зараду из добити , по годишњем обрачуну, сразмерно учешћу зарада запослених у годишњем фонду зарада у календарској години, у којој је исказана добит.

Одредбама чл. 14. Закона о раду, није прописана обавеза послодавца да запосленом исплати учешће у добити, него се то право предвиђа само као могућност, која се остварује, ако се уговором о раду предвиди, или ако се донесе одговарајућа одлука послодавца. Услови и случајеви, у којима се може остварити учешће у добити, прописује се законом или општим актом , који се не могу непосредно применити, већ се актима постављају само основна правила , по којима се учешће у добити може остварити.

Социјални програм , па и у случају када је његово доношење предвиђено међународним споразумом, нема значење општих аката, јер се њиме не уређују права , обавезе и одговорности запослених, већ представља акт пословне политике, којим се утврђује систем мера и активности на обезбеђивању заштите права запослених , како је то првостепени суд у одлуци правилно образложио.

Тужени АД НИС је у складу са одредбама чл. 270. Закона о привредним друштвима , одредбама Колективног уговора туженог, на Скупштини акционара, дана 18.06. 2013. године, донео одлуку о расподели добити за 2012. годину, којом није предвидео исплату зараде из добити, запосленима, те из како не постоји одлука послодавца, којом би се утврдило право запослених на исплату зараде добити за 2010, 2011, и 2012. годину, правилном применом материјалног права , првостепени суд је у овом делу захтев тужбе одбио, због чега је жалбу тужиоца као неосновану требало одбити.

(Пресуда Апелационог суда посл број ГЖ1- 177715 од 27.02.2015. године , којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. број П1-1569/13 од 26.05.2014. године)>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник