Грађанско право - Облигационо право

ИСПУЊЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ПРЕУЗИМАОЦА ПРЕМА ДУЖНИКУ

Објављено: 10.09.2025

Преузималац је дужан да дужнику испуни обавезу оног тренутка када поверилац то исто затражи од дужника, при чему на одговорност преузимаоца према дужнику није од утицаја да ли је дужник претходно ту обавезу испунио или не, нити се те одговорности преузималац може ослободити позивањем на претпостављену делотворност приговора које је дужник могао истицати захтеву повериоца за испуњење.

Из образложења:

Према слову Закона о порезима на имовину обвезник пореза на пренос апсолутних права јесте овде тужилац као продавац (чл. 25. ст 1), док је наведеним уговором тужена, поред осталог, преузела испуњење ове његове обавезе према Пореској управи као повериоцу, у смислу члана 453. ст. 1 ЗОО. У исто време, из садржине става 2. цитираног члана произлази да ако преузималац благовремено не поступи по обавези чије је испуњење преузео, те ако поверилац затражи испуњење од дужника, прузималац постаје одговоран дужнику. Примењено на околности конкретног случаја наведено значи да за оцену о одговорности тужене према овде тужиоцу, а тиме и за оцену основаности захтева тужбе, није било нужно да тужилац ту своју обавезу претходно измири повериоцу (Пореска управа), већ је било довољно да тужена преузету обавезу не испуни благовремено, те да поверилац од тужиоца затражи њено испуњење, што је у конкретном несумњиво случај. Будући да је достављањем решења о порезу на пренос апсолутних права, те опомене пред утужење из маја 2019. године Пореска управа затражила испуњење обавезе од тужиоца, то је и тужена несумњиво одговорна према тужиоцу за обавезу чије је испуњење преузела, сходно члану 453. ст 2. ЗОО. Све наведено вреди утолико пре што из приложених доказа произлази, а и међу странкама је било неспорно, да је дана 30.05.2019. године тужилац заиста и исплатио целокупно дуговање на име пореза на пренос апсолутних права, у ком поред главног дуга партиципира и камата на јавне приходе.

Упркос томе што према члану 23. ст.1.тач. 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији пореска обавеза, поред осталог, престаје и застарелошћу пореза, те упркос томе што према члану 114. ст. 1. истог закона право пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече, не сме се изгубити из вида да је дана 25.05.2019. године тужилац од пореске управе добио опомену пред принудно извршење ради наплате целокупног пореског дуга. Наведена опомена представља управо онај вид обраћања повериоца дужнику који одредба члана 453. ст. 2. ЗОО предвиђа као основ одговорности преузимаоца испуњења према дужнику.

Поред тога, из садржине члана 453. ЗОО не произлази да се при позивању на одговорност од стране тужиоца као дужника, тужена као преузималац може бранити и истицати приговоре које је тужилац евентуално могао да истиче бранећи се од захтева повериоца, па ни приговор застарелости обавезе. Ово стога што обавеза преузимаоца према дужнику није акцесорна у односу на обавезу дужника према повериоду. Тужена тужиоцу не дугује порез, већ новчани износ у висини тог пореза за чију исплату не важе правила пореског, већ облигационог права. Преузималац испуњења не јемчи за испуњење обавезе дужника , нити у случају испуњења обавезе повериоцу стиче право на регрес према дужнику. Напротив, он се обавезује дужнику да испуни његову обавезу према повериоцу и одговара му уколико то не учини благовремено, те уколико поверилац затражи испуњење од дужника. Испуњење од преузимаоца може да захтева једино дужник коме је преузималац одговоран у случају када то испуњење преузималац не учини повериоцу благовремено, а тим пре кад дужник сам испуни спорну обавезу. Са друге стране, поверилац према преузимаоцу нема никакво право већ искључиво дужност да прими преузето испуњење. Наведено значи да је преузималац дужан да дужнику испуни обавезу оног тренутка када поверилац то исто затражи од дужника, при чему на одговорност преузимаоца према дужнику није од утицаја да ли је дужник претходно ту обавезу испунио или не, нити се те одговорности преузималац може ослободити позивањем на претпостављену делотворност приговора које је дужник могао истицати захтеву повериоца за испуњење.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број Гж-12531/21 од 14.05.2025.године, којом је делимично преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-5731/19 од 16.06.2021. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник