Грађанско право - Парнични поступак

ИСТЕ ЧИЊЕНИЦЕ У ПОСТУПКУ ПРЕД ОРГАНИМА УПРАВЕ И ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Објављено: 30.03.2022

Тужиља може да тражи заштиту својих имовинских права у редовном парничном поступку, али у њему не може да исходује усвајајућу одлуку на основу истих чињеница које је износила пред органима управе.

Из образложења:

У поступку је чињенично утврђено да је земљорадничка задруга основана почетком 90-их година прошлог века и да је споразумом са претходном земљорадничком задругом регулисала међусобне имовинске односе. Овај споразум је спроведен у јавној евиденцији непокретности и тужиља је основом њега евидентирана као ималац права на спорним објектима, све сагласно одредбама члана 5. Закона о начину и условима враћања имовине стечене радом и пословањем задруга и задругара после 1.јула 1953. године. Такође је утврђено да је тужиља покушала да у управном поступку исходује упис њеног права задружне својине на предметној непокретној имовини у складу са одредбама чланова 109. и 110. Закона о задругама („Службени гласник РС“ број 112/2015), којима је регулисан поступак промене облика својине из друштвене у задружну. Поступак се иницира захтевом задруге и спроводи по правилима управног поступка што значи да је против првостепене одлуке дозвољена жалба, а против другостепеног решења се може водити управни спор, у складу са одредбама чланова 42. и 47. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова. Тужиља је у првостепеном поступку тврдила да је искористила сва наведена правна средства, али да је њен захтев за упис задружне својине у коначном одбијен, следом чега је покренула предметни парнични поступак.

Код изнетог, првостепени суд правилно налази да тужиља може да тражи заштиту својих имовинских права у редовном парничном поступку у складу са одредбом члана 1. Закона о парничном поступку, али у њему не може да исходује усвајајућу одлуку на основу истих чињеница које је износила у поступку пред органима управе.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број Гж-262/22 од 09.02.2022.године, којом је потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-10430/21 од 08.09.2021. године>

Аутор сентенце: Милица Пупић, судијски помоћник