ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

ИЗМАКЛА КОРИСТ

Објављено: 20.05.2020

Измакла корист је вид материјалне штете коју оштећени трпи због штетникове радње или пропуштања, а коју добит је могао реализовати да није било штетне радње.

Из образложења:

Побијаном пресудом Основног суда у Новом Саду пословни број П-2119/17 од 05.07.2017. године тужбени захтев тужиље је делимично усвојен (став1) па је обавезан тужени да тужиљи исплати новчани износ од 62.379,77 динара на име накнаде штете због кашњења туженог у изградњи непокретности са законском затезном каматом почев од 05.07.2017. године па до коначне исплате, у року од 8 дана под претњом извршења (став 2).

По становишту овог суда, првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиље погрешном применом материјалног права. Наиме, првостепени суд закључује да тужени своју уговорну обавезу да преда предметни стан туженој није успунио у уговореном року, да је тужиљи државина овог стана омогућен тек 12.08.2016. године, односно 3 месеца и 12 дана након уговореног рока, због чега је иста трпела штету у висини изгубљене добити од 150 евра на месечном нивоу, колико износи цена закупнине за стан који је био предмет уговора. Дакле, првостепени суд је сматрао да тужиљи припада накнада штете на име изгубљене закупнине, у смислу члана 189 став 1 и 3 Закона о облигационим односима. Међутим, сагласно цитираним законским одредбама, измакла корист је вид материјалне штете коју оштећени трпи због штетникове радње или пропуштања, а коју добит је могао реализовати да није било штетне радње. Међутим, тужиља током првостепеног поступка није доказала чињеницу да би спорни стан издавала у закуп, већ је управо супротно, истицала да јој није била намера да издаје предметни стан већ да се у исти пресели и живи са породицом, јер је у спорном периоду била подстанар у мањем стану, а који исказ је првостепени суд и прихватио. Следом наведеног, тужиља би евентуално имала право на накнаду штете на име закупнине, коју је плаћала за стан у којем је била подстанар за период кашњења предаје у државину спорног стана, а не на име закупнине за спорни стан, јер исти није ни намеравала да издаје, то се у конкретном случају, не може радити о измаклој користи, а којa је спречена радњом туженог, с обзиром на то да тужиља наведено није истицала у првостепеном поступку.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3950/17 од 20.03.2019.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-2119/17 од 05.07.2017.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник