Грађанско право - Породично право

ИЗМЕНА ОДЛУКЕ О НАЧИНУ ОДРЖАВАЊА ЛИЧНИХ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ДЕТЕТА И РОДИТЕЉА КОЈИ НЕ ВРШИ РОДИТЕЉСКО ПРАВО

Објављено: 31.01.2023

У парници за измену одлуке о начину одржавања личних односа између детета и родитеља који не врши родитељско право, родитељ који самостално врши родитељско право не може бити изостављен као странка у поступку.

Из образложења:

Према утврђењу провстепеног суда правноснажном пресудом посл. бр. П2-867/19 од 22.05.2020. године разведен је брак тужиоца и В.П., тужени, њихов малолетни син рођен дана 21.04.2016. године поверен је на самостално вршење родитељског права мајци, тужилац је обавезан да доприноси дечјем издржавању месечним износом од 10.000,00 динара почев од 01.05.2020. године па убудуће, одређено је да ће се лични контакти између малолетног детета, овде туженог и оца, овде тужиоца одвијати у контролисаним условима у просторијама Центра за социјални рад Града Новог Сада, сваке среде од 10,00 до 11,00 сати. Ову парницу тужилац покреће дана 14.10.2020. године, усмерава тужбу за измену модела одржавања личних односа према малолетном сину, а првостепени суд утврђује чињенице реализације одржавања личних односа у протеклом временском периоду и садржину актуелног односа оца и сина, те са полазиштем на мишљење Центра за социјални рад одлуку о новом моделу одржавања личних односа заснива на одредби члана 61. став 1. Породичног закона. Приговор недостатка пасивне легитимације одбија, пошто Породични закон не прописује такстативно лица која имају право да буду означена као странке у поступку који се води поводом измене одлуке о одржавању контаката родитеља и детета, налазећи да је довољно што је тужилац као тужено лице означио дете кога заступа мајка, као законски заступник.

Поводом жалбеног указивања, овај суд налази неприхватљивим становиште првостепеног суда да у парници за измену одлуке о начину одржавања личних односа између детета и родитеља који не врши родитељско право, родитељ који самостално врши родитељско право може бити изостављен као странка у поступку.

Наиме, по одредбама члана 61., 67., 68., 77. став 3. 78. ставови 3. и 4. и 272. став 2. Породичног закона вршење родитељског права је обавеза оба родитеља изведена из права детета, а када један родитељ самостално врши родитељско право на основу одлуке суда, у одсуству споразума о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем одлуку доноси суд. Дакле, спорни однос о коме је расправљано у предметној парници је однос између родитеља, па оба родитеља као странке морају бити учесници у поступку, пошто једино у том случају обавеза наложена пресудом може имати дејство на њих. У конкретном случају законски заступник малолетног туженог као странка није обухваћена тужбом, па се у односу на њу наложена обавеза не би могла принудно извршити, што је смисао и суштина пружања судске заштите.

Изнето води одбијању тужбеног захтева, пошто малолетно дете у предметном спору није пасивно легитимисано.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-292/21 од 12.07.2021.године, којом је преиначена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П2-1526/20 од 31.03.2021.године>

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник