ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

ИЗМЕНА ОДЛУКЕ О САМОСТАЛНОМ ВРШЕЊУ РОДИТЕЉСКОГ ПРАВА

Објављено: 17.03.2021

Одлука о самосталном вршењу родитељског права може се изменити ако су у међувремену наступиле околности које оправдавају измену такве одлуке и ако је то у најбољем интересу детета (члан 6. став 1. и члан 266. став 1. Породичног закона).

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2-28/20 од 10.07.2020. године, делимично је усвојен тужбени захтев и измењена је одлука о вршењу родитељског права одређена пресудом Основног суда у Новом Саду, посл.бр. П2-522/17 од 22.08.2017. године утолико што је млт. Б.У. рођен 04.12.2009. године у Новом Саду поверен мајци Б.В. на самостално врштење родитељског права. Обавезан је тужени, као отац, да на име свог дела доприноса за издржавање млт. Б.У. плаћа месeчно износ од 14.000,00 динара почев од дана подношења тужбе (13.01.2020. године), па убудуће, док за то постоје законски услови, доспеле рате одједном, са законском затезном каматом рачунајући од последњег дана у месецу за који је требало извршити исплату па до коначне исплате, а убудуће до сваког 15-ог у месецу за текући месец, путем поштанске уплатнице на адресу мајке Б.В. , или уплатом на њен текући рачун који је отворен код ОТП банке Нови Сад, у року од 15 дана под претњом извршења, те је утолико престала обавеза мајке да доприноси издржавању млт. Б.У. која је утврђена пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-522/17 од 22.08.2017. године. Уређен је начин одржавања личних односа млт. Б. У. са оцем.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени и предложио је да суд пресуду укине и врати на поновни поступак првостепеном суду.

Жалба није основана.

У првостепеном поступку је утврђено да су тужиља Б.В. и тужени Б.М. закључили брак 09.05.2009. године, који је разведен пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-522/17 од 22.08.2017. године. Наведеном пресудом заједничко дете парничних странака, млт. Б. У. је поверен оцу на самостално вршење родитељског права, мајка обавезана да доприноси дечијем издржавању и уређен је модел одржавања личних односа млт. У. са мајком.

Млт. У. Б. је рођен 09.12.2009. године у Новом Саду. Ученик је четвртог разреда основне школе. Од октобра месеца 2019. године прешао је да живи са мајком јер га је отац, након кратке болести, одвео код мајке. Након тога је отац веома брзо остао без места становања јер је стан у коме је живео продат, те од тог периода се он сналази где ће да преспава. Пред стучним тимом Центра за социјални рад Града Новог Сада тужени се изјаснио да нема где да прими У., због чега се са дечаком виђа у ресторанима, кафићима, у парку. Од октобра месеца 2019. године млт. У. није преспавао код оца.

Одлука о самосталном вршењу родитељског права донета у складу са чланом 77. став 3. Породичног закона, може се изменити ако су у међувремену наступиле околности које оправдавају измену такве одлуке и ако је то у најбољем интересу детета. (члан 6. став 1. и члан 266. став1. Породичног закона).

Прибављеним стручним мишљењем органа старатељства није доведена у сумњу родитељска подобност туженог на начин на који је он до сада вршио родитељско право. Међутим, измењене околности – да од октобра месеца 2019. године млт. У. живи код мајке, да је прихватио новонасталу ситуацију, своје природно окружење и своје обавезе ускладио са мајком и без већих проблема функционише у мајчином окружењу, и по схватању овог суда оправдавају измену одлуке о вршењу родитељског права. Све то имајући у виду предлог стручног тима органа старатељства да је у овом тренутку у најбољем интересу млт. У. да се повери мајци Б.В. на самостално вршење родитељског права. У жалби тужени наводи, а што је истакао и у свом исказу пред првостепеним судом, да је тужиља психијатријски болесник, међутим од стране органа старатељства није доведена у питање компетенција тужиље да самостално врши родитељско право, нити је тужени доказао да је тужиља болесна и неспособна да води бригу о малолетном детету, односно да је безбедност детета угрожена у њеном окружењу. Сам млт. Урош се такође изјаснио да жели да настави да живи код мајке, рекао је да оца може да позове кад год пожели, али да га он својим понашањем оптерећује и да се код мајке осећа опуштеније. Имајући у виду све напред наведено и овај суд сматра да је у најбољем интересу мал. детета да буде поверено на вршење родитељског права тужиљи као мајци, ценећи при томе, сагласно одредби члана 65. Породичног закона , и мишљења млт. У., који у време пресуђења има непуних 11 година (роођен 04.12.2009. године) и по мишљењу стручног тима органа старатељства је способан да самостално изрази свој став и мишљење у вези свог живљења код мајке и виђања са оцем.

Измена одлуке о вршењу родитељског права има за последицу, сагласно одредби члана 272. став 2. Породичног закона и измену одлуке о обавези издржавања малолетног детета и начину одржавања личних односа са родитељем са којим не живи.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-5/21 од 14.01.2021.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П2-28/20 од 10.07.2020.г. судија Мирјана Родић>

Аутор сентенце: