Објављено: 22.02.2024
Одредбом члана 288. Породичног закона прописано је да жалба не задржава извршење пресуде о одређивању или продужењу мере заштите од насиља у породици.
Из образложења:
Према стању у спису предмета, извршни поверилац је дана 17.08.2023. године поднео првостепеном суду предлог за извршење, ради исељења извршног дужника из куће у којој станује у С.К., ул. С. број 29. Предлог је поднет на основу извршне исправе-пресуде Основног суда у Новом Саду пословни број П2-781/2022 од 23.06.2023. године којом је тужбени захтев тужиоца-противтуженог (овде извршног повериоца) усвојен и одређене су мере заштите од насиља у породици тако што је забрањено туженом-противтужиоцу (овде извршном дужнику) вређање, физичко злостављање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање према тужиоцу-противтуженом, те приближавање на растојању од 20 метара и приступ на том растојању око места становања и места рада и на било ком другом месту у његовој близини. Наложено је туженом-противтужиоцу исељење из куће у С.К. ул. С. број 29, у којој станује. Предвиђено је да су наведене мере заштите од насиља у породици одређене у трајању од годину дана почев од дана доношења пресуде и да жалба не задржава извршење пресуде. Првостепени суд је затим донео побијано решење којим је дозволио предложено извршење.
Жалбени наводи извршног дужника којима укзује да није било услова за доношење побијаног решења из разлога што пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број П2-781/2022 од 23.06.2023. године, на основу које је поднет предлог за извршење, није постала правноснажна и иста из тог разлога, према његовим наводима, не може имати својство извршне исправе, у смислу одредби члана 40. и 43. ст. 1 ЗИО, нису основани. Наиме, како је у конкретном случају предлог за извршење поднет ради исељења извршног дужника из куће у којој станује, у С.К. ул. С. број 29, а на основу пресуде Основног суда у Новом Саду пословни број П2-781/2022 од 23.06.2023. године којом је обезбеђена заштита извршног повериоца од насиља у породици, као детета извршног дужника, дакле како се ради о породичном спору, као спору специфичне природе, у датој ситуацији су у погледу дејства жалбе изјављене против пресуде којом је одређена мера заштите од насиља у породици и спровођења принудног извршења те одлуке, релевантне одредбе Породичног закона.
Одредбом члана 288. Породичног закона прописано је да жалба не задржава извршење пресуде о одређивању или продужењу мере заштите од насиља у породици.
Имајућу у виду наведено, те цитирану законску одредбу, овај суд налази да је побијано решење у свему законито и правилно, с обзиром на то да је предлог за извршење поднет на основу пресуде којом су одређене мере заштите од насиља у породици, у ком случају жалба изјављена против такве пресуде, сходно цитираној законској одредби, нема суспензивно дејство, будући да не задржава њено извршење, како је то и наведено у самој изреци пресуде.
Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гжи-563/23 од 25.10.2023.године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду посл.бр. Ии-4109/23 од 13.09.2023.године>
Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник