Грађанско право - Радно право

КАМАТА НА НЕИСПЛАЋЕНИ ИЗНОС КАМАТЕ

Објављено: 23.02.2026

Одредбом члана 279. став 2 Закона о облигационим односима прописано је да се на износ неисплаћене камате може захтевати затезна камата само од дана када је суду поднесен захтев за њену исплату.

Из образложења:

Од битних чињеница је утврђено да су тужилац у својству зајмодавца и тужени у својству зајмопримца, дана 11.08.2006. године закључили уговор о зајму, на износ позајмице од 4.072.682,00 динара, што представља динарску противвредност 52.000 евра. По основу члана 2. уговора, зајмопримац је обавезан да зајмодавцу по основу учешћа уплати 10% од одобрених средстава, што на дан закључења уговора представља динарску вредност од 5.200 евра, те да се обавеза враћања зајма умањује за учешће од 10%.

Одредбом члана 6. уговора прописана је обавеза корисника стамбеног зајма, овде туженог, да износ зајма умањен за уплаћени износ сопственог учешћа и увећан за камату по годишњој стопи од 0,5% што укупно износи 51.645,61 евра, отплати даваоцу зајма у динарској противвредности, у 480 једнаких месечних оброка-ануитета, уплатом на рачун даваоца зајма, док је у ставу 2. истог члана уговора наведено да ануитет износи 8.426,95 динара, што на дан закључења уговора износи 107,60 евра.

Првостепени суд је делимично усвојио тужбени захтев примењујући одредбе члана 17. став 1,262, 277, 400. став 1 и 557. Закона о облигационим односима(ЗОО), те обавезао туженог да тужиоцу на име дуга по основу уговора о зајму исплати износе од по 97,50 евра, са затезном каматом почев од 16-ог у месецу за претходни месец до исплате, док је тужбени захтев преко досуђених по 97,50 евра до тражених 107,60 евра за сваки појединачни месец од јула 2018. године закључно за месец мај 2024. године, налазећи да тужилац нема право да захтева исплату затезне камате на износ обрачунате уговорене камате која је обухваћена износом месечног ануитета од 107,60 евра, односно обухваћена појединачним месечним потраживањем по тужби. Наиме, првостепени суд је утврдио да након умањења од 10% на име сопственог учешћа, укупан износ зајма, који је тужени као зајмопримац био дужан платити у 480 једнаких месечних рата, износи 46.800 евра, из чега произлази да 97,50 евра чини главница месечног ануитета, док преостали део до уговорених 107,60 евра чини разлика по основу уговорене камате по стопи од 0,5% на годишњем нивоу, на који износ тужилац који није банка или банкарска организација нема право да захтева исплату затезне камате, у смислу одредбе члана 400. став 3 ЗОО.

Жалбом тужиоца се основано указује на погрешну примену материјалног права у делу одлуке којим је одбијен тужбени захтев. Правилно првостепени суд налази да тужилац није банка, односно банкарска организација, у ком смислу нема право да потражује исплату камате на неплаћену камату која је доспела на исплату. Међутим, тужилац основано указује на одредбу члана 279. ЗОО, коју је првостепени суд пропустио да примени. Наиме, одредбом члана 279. став 2. ЗОО прописано је да се на износ неисплаћене камате може захтевати затезна камата само од дана када је суду поднесен захтев за њену исплату. У конкретном случају, првостепени суд је правилно, полазећи од одредби уговора о зајму утврдио да од укупне висине месечног ануитета од 107,60 евра, износ од 97,50 евра чини главница месечног ануитета, док преостала разлика од 10,10 евра чини уговорену камату по стопи од 0,5% на годишњем нивоу. Применом цитиране одредбе члана 279. ЗОО тужилац има право да од туженог потражује поменуту уговорену камату, али од дана када је суду поднео тужбу, дакле од дана 19.06.2024. године до исплате, што основано жалбом истиче, због чега је првостепена пресуда у побијаном одбијајућем делу преиначена као у изреци.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл. бр. Гж1-1602/25 од 25.11.2025.године којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П1-513/24 од 17.09.2025. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, самостални саветник