Грађанско право - Облигационо право

КАРАТКТЕРИСТИКА ДОБРОЧИНОСТИ КОД УГОВОРА О ПОКЛОНУ

Објављено: 10.09.2025

Карактеристика доброчиности код уговора о поклону са налогом или теретом постоји уколико тај терет или налог нису накнада за примљени поклон, јер у противном није реч о доброчином уговору, већ о теретном, односно да би уговор остао доброчин неопходно је да тај терет или налог буду знатно мање вредности него поклон.

Из образложења:

Што се тиче уговора о поклону који је пок. С.Т. закључио са туженим 02.04.2015. године, другостепени суд налази да се не ради о бестеретном располагању, с обзиром да су тим уговором установљена и права и обавезе обе уговорне стране. Наиме, тим уговором пок. С.Т. је располагао новчаним средствима које је имао у банкама као и текућим приливом новчаних средстава које је примао по основу пензије, и путничким возилом у корист туженог. Заузврат, тужени се тим уговором обавезао да поклонодавцу обезбеди пристојан смештај, потребну негу, исхрану и лекове, редовне контроле и медицински третман, те да га сахрани по обичајима и жељама поклонодавца. Из наведеног произилази да се не ради о доброчином правном послу, већ о уговору о поклону са налогом. Уговор о поклону није регулисан нормама позитивног законодавства, већ се на њега примењују правна правила из параграфа 561. до 568. и 937. Српског грађанског законика, на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 06. априла 1941. године и за време непријатељске окупације. Српски грађански законик није разликовао различите врсте поклона нити прописивао уговор о поклону са налогом, већ је ту врсту уговора о поклону прописивао Општи грађански законик, па се у недостатку важеће законске регулативе у овом случају примењују правна правила предратних грађанских законика. Код уговора о поклону поклонодавац даје или обећава поклонопримцу добровољно неку имовинску вредност, а поклонопримац то прима или прихвата. Између поклонодавца и поклонопримца постоји сагласност о предмету поклона и воља да се он учини , односно прими. Уговор о поклону са налогом или теретом је уговор где поклонодавац задржава за себе неко право или пак налаже поклонопримцу да нешто учини. Карактеристика доброчиности код уговора о поклону са налогом или теретом постоји уколико тај терет или налог нису накнада за примљени поклон, јер у противном није реч о доброчином уговору, већ о теретном, односно да би уговор остао доброчин неопходно је да тај терет или налог буду знатно мање вредности него поклон. У конкретном случају, у току првостепеног поступка утврђено је саслушањем странака и сведока, да је пок. С.Т. неколико година пре смрти живео код туженог, да су се о њему бринули тужени, његова супруга и унук. Из наведеног произилази да је тужени испуњавао обавезе које је преузео уговором о поклону који је закључен 2015. године, да је обезбеђивао оцу смештај, потребну негу, исхрану и лекове, редовне контроле и медицински третман. Парничне странке нису у току поступка предлагале доказе на околност да је терет или налог који је тужени преузео закључењем тог уговора знатно мање вредности него поклон, па је суд о овим чињеницама просудио применом правила о терету доказивања, сходно одредби члана 231. ЗПП. Дакле, из цитиране одредбе члана 42. Закона о наслеђивању произлази да се нужни део може повредити тестаментом и бестеретним заживотним располагањима, па оценом садржине уговора о поклону са налогом који је предмет ове парнице, следи закључак да се у овом случају не ради о бестерерном правном послу већ о теретном двостраном обавезном уговору, те да закључењем таквог уговора није повређено право тужилаца на нужни део и они не могу захтевати редукцију таквог уговора закљученог уз обавезу тужаног да потребну негу и помоћ у болести и старости пружи оцу поклонодавцу и при утврђеној чињеници да је тужени такве обавезе извршавао према оцу, што су странке и сведоци потврдили у исказу приликом саслушања, а при чињеници да поклонодавац за живота није тражио раскид уговора због неиспуњења.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-2254/24 од 11.03.2025.године, којом је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-2235/23 од 06.03.2024. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник