Кривично право - Материјално право

КРИВИЧНО ДЕЛО РАЗБОЈНИШТВО У ПОКУШАЈУ ИЗ ЧЛ. 206. СТ. 1. КЗ У ВЕЗИ ЧЛ. 30 КЗ

Објављено: 26.09.2019

Код кривичног дела разбојништва претња подразумева непосредно предстојећи напад извршиоца на живот и тело оштећеног или неког другог лица, под условом да оштећено лице јасно опажа ту претњу и да има представу о томе да се претња таквог карактера чини баш ради одузимања ствари, при чему је битно истаћи да извршилац разбојништва употребљава силу и претњу пре или за време трајања одузимања ствари, као средством подесним да се другом одузме туђа покретна ствар.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 1862/17 од 20.09.2018. године, окривљени П.А. је оглашен кривим за кривично дело разбојништво у покушају из члана 206 став 1 КЗ у вези члана 30 КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и због кривичног дела разбојништво из члана 206 став 1 КЗ, за које му је претходно утврђена казна затвора у трајању од 2 (две) године и 3 (три) месеца, након чега је осуђен на основу члана 4 став 2, члана 42, 45, 54 и 60 КЗ на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године и 6 (шест) месеци. Против овде пресуде благовремено дозвољену жалбу је изјавио бранилац окривљеног, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичним санкцијама, са предлогом да Апелациони суд у Новом Саду усвоји жалбу и укине првостепену пресуду, те предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Жалбом браниоца се оспорава и правилност утврђених чињеница у односу на постојање субјективног елемента кривичног дела разбојништва описаног под тачком 1 изреке побијане пресуде, те указује да није јасно на основу којих је доказа првостепени суд утврдио намеру стицања противправне имовинске користи, с обзиром да чињеница да је окривљени извадио реплику пиштоља и исти уперио према оштећеној, те рекао „Стој“, ни у ком случају не може бити доказ који указује да је намера окривљеног била усмерена управо на прибављање противправне имовинске користи. Дати жалбени наводи нису основани, с обзиром да из записника о главном претресу од 08.06.2018. године и то исказа саме оштећене Г.Б., који је исказ првостепени суд правилно прихватио као као веродостојан, произлази и намера окривљеног за стицањем противправне имовинске користи а у којем иста наводи ,,када је искочио испред мене, викнуо је „Стој“ и уперио је пиштољ ка мени. Ja нисам видела цео пиштољ, већ само цев. Тада сам мислила да је прави пиштољ и у том тренутку нисам знала која је намера тог човека, али сам претпоставила да ће да ми одузме торбу, ја сам се уплашила, почела сам да вриштим и кренула сам да трчим низ улицу С.К...“ По ставу овог суда нема основа за сумњу у веродостојност исказа сведока-оштећене Г.Б. ни у делу којем наводи који је циљ окривљени описаним радњама према њој желео постићи, с обзиром да није указано на постојање чињеница које би умањивале веродостојност исказа исте. Ово тим пре што је тек на претресу одговарајући на питање браниоца сведокиња оставила и другу моућност, која пак ничим није поткрепљена, да је окривљени можда желео да је силује. Стога је по ставу овог суда намера окривљеног, критичном ириликом, правилно утврђена и то са извесношћy ван сваке разумне сумње. Наиме, код кривичног дела разбојништва претња подразумева непосредно предстојећи напад извршиоца на живот и тело оштећеног или неког другог лица, под условом да оштећено лице јасно опажа ту претњу и да има представу о томе да се претња таквог карактера чини баш ради одузимања ствари, при чему је битно истаћи да извршилац разбојништва употребљава силу и претњу пре или за време трајања одузимања ствари, као средством подесним да се другом одузме туђа покретна ствар. Имајући у виду напред наведено, те утврђене чињенице конкретног догађаја истовремена употреба речи претње окривљеног „Стој“ према оштећенoj, уз истовремено уперену цев реплике пиштоља у висини груди оштећене, а затим и трчање за оштећеном, са настојањем да се одузме туђа ствар – торбица и све у њој, окривљени је јасним конклудентним радњама исказао опредељеност да ће у супротном одмах наступити напад, који се по природи ствари и свим објективним критеријумима, могу схватити као претња, то овај суд оцењује неоснованим жалбене наводе којима се указује на то да није доказан субјективни елеменат кривичног дела описаног под тачком 1 изреке побијане пресуде у погледу постојања намере окривљеног да на описани начин прибави противправну имовинску корист.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.1060/18 од 20.11.2018. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног и пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.1861/17 од 20.09.2018. године потврђена>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник