Кривично право - Материјално право

КРИВИЧНО ДЕЛО ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЕРЕЊА УЧИЊЕНО ОД СТРАНЕ АДВОКАТА

Објављено: 06.08.2025

Кривично дело злоупотреба поверења из чл. 216. став 1. КЗ чини онај ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара, а тежи облик кривичног дела из става 4. члана 216. КЗ постоји ако га учини старалац или адвокат.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду К-186/19 од 26.10.2023. године окривљена С.П. је оглашена кривом због извршења продуженог кривичног дела злоупотреба поверења из чл. 216. став 4. у вези става 2. и 1. КЗ у вези чл. 61. став 1,4. и 5. КЗ и изречена јој је условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од 1 (једне) године која се неће извршити уколико окривљена за време проверавања од 3 (три) године од дана правноснажности пресуде не учини кривично дело.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-59/25 од 19.03.2025. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљене С.П. и потврђена је пресуда Основног суда у Новом Саду К-186/19 од 26.10.2023. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљење, због повреда закона из чл. 438. став 1. тачка 7) и чл. 439 тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, те укине у целини првостепену и другостепену пресуду.

Указујући на повреду кривичног закона из чл. 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене је у поднетом захтеву истакао да се у радњама окривљене не стичу битна обележја бића продуженог кривичног дела злоупотреба поверења из чл. 216 став 4. у вези става 2. и 1. КЗ у вези чл. 61. Став 1,4. и 5. КЗ, већ да се у истима могу стећи само обележја дисциплинске повреде и то теже повреде дужности адвоката предвиђене чл. 241. став 1. тачка 5) Статута Адвокатске коморе Србије. У прилог свога става бранилац наводи да у радњама окривљене недостаје елеменат противправности, с обзиром на то да окривљена, заступајући интересе другог лица као ангажовани адвокат у више парничних и извршних предмета, ни једном својом радњом није злоупотребила овлашћења која су јој дата у пуномоћју, него је поступала у складу са одредбама Закона о извршном поступку и Закона о адвокатуру, а тражење од стране адвоката накнаде веће од накнаде прописане Тaрифом о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката и одбијање издавања странци на њен захтев обрачуна награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове, по ставу браниоца, може предастављати само дисциплинску повреду и то тежу повреду дужности адвоката предвиђену чл. 241 став 14. Тачка 5) Статута Адвокатске коморе Србије.

Основни облик кривично дело злоупотреба поверења из чл. 216. став 1. КЗ чини онај ко заступајући имовинске интересе неког лица или старајући се о његовој имовини злоупотреби дата му овлашћења у намери да тиме себи или другом прибави имовинску корист или да оштети лице чије имовинске интересе заступа или о чијој се имовини стара. Ставом 2. члана 216. КЗ прописан је квалификовани облик овог кривичног дела који постоји ако је делом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист која прелази 450.000,00 динара. Тежи облик кривичног дела из става 4. члана 216. КЗ постоји ако дело из става 1. до 3. овог члана учини старалац или адвокат.

Имајући у увиду цитирани законски опис основног облика кривичног дела злоупотреба поверења из чл. 216. став.1 и његове квалификоване облике из става 2. и 4. члана 216. КЗ, те имајући при томе у виду да је у чињеничном опису кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне првостепене пресуде наведено да је окривљена С.П. у временском периоду од дана 02.02.2011. године до 26.10.2011. године, у више наврата, заступајући имовинске интересе других лица као адвокат, злоупотребила дата јој овлашћења у намери да тиме себи прибави имовинску корист, те да је прибавила противправну имовинску корист у укупном износу од 1.069.745,37 динара, а на начин што је као ангажовани пуномоћник оштећених лица, а која лица су ближе наведена у изреци пресуде, у име оштећених као извршних поверилаца поднела Основном суду у Новом предлоге за извршење ради принудне наплате потраживања, тражећи да се новчани износи за које је одређено извршење пренесу са текућег рачуна извршног дужника – Града Новог Сада на њен текући рачун, уместо на текуће рачуне оштећених као извршних поверилаца, чиме је поступила противно одредби чл. 198. Закона о извршном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 125/2004), након чега, по извршеној наплати новчаног износа, оштећенима није издала потврде за износе примљене на име награде за адвокатске услуге и накнаде трошкова чиме је поступила противно одредби чл. 24. Закона о адвокатури („Службени гласник Републике Србија“, број 24/1998, 26/1998 и 11/2002), односно оштећенима није издала обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње и издатке за трошкове чиме је поступила противно одредби чл. 23 став. 4 Закона о адвокатури („Службени гласник Републике Србија“, број 31/2011), па је оштећенима исплатила новпчана средства у мањим износима у односу на оне које су им досуђени извршним судским пресудама, при чему оштећене није упознала са садржином наведених извршних пресуда у погледу висине новчане накнаде која им припада и висине награде и накнаде трошкова за извршене адвокатске услуге, као и да је у изреци пресуде ближе описани и како је окривљена као адвокат, у намери да себи прибави имовинску корист, злоупотребила дата јој овлашћења и поступила противно одредби чл. 23 став. 4 Закона о адвокатури („Службени гласник Републике Србија“, број 31/2011) приликом заступања имовинских интереса оштећене покојне А.Т. као извршног повериоца, а на основу специјалног пуномоћја од 27.09.2011. године које је оштећена дала за пријем новца, то се, по налажењу Врховног суда у описаним радњама окривљене С.П. стичу сва битна законска обележја бића продуженог кривичног дела злоупотреба поверња из чл. 216. став 4. У вези става 2.0 и 1. КЗ у вези члана 61. Став 1,4. и 5. КЗ, за које је правноснажно оглашена кривом, због чага се као неосновани оцењују наводи браниоца о недостатку у радњама окривљене елемената противправности.

Пресуда Врховног суда, посл. бр. Кзз-641/2025 од 28.05.2025. године, којом је одбијен, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљење, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Новом Саду К-186/19 од 26.10.2023. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1- 59/25 од 19.03.2025. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник