Објављено: 21.08.2014
Биљана Лазић, виши судијски сарадник
Из образложења:
ПОЧЕТАК И ТРАЈАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Главни претрес почиње када суд о томе донесе одговарајућу формалну одлуку односно доношењем решења да се главни претрес одржи (чл. 385 ст. 1 ЗКП). Главни претрес се одржава непрекидно током радног времена једног или више узастопних радних дана (чл. 385 ст. 2 ЗКП), дакле, начелна је интенција да се главни претрес одвија у временском континуитету. Међутим, у неким ситуацијама, испољавају се и одређени облици временског дисконтинуитета у одржавању главног претреса (а то су 1. прекид главног претреса, као краћи временски дисконтинуитет; 2. одлагање главног претреса, које је дужи временски дисконтинуитет).
ПРЕКИД ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Прекид главног претреса представља краћи временски дисконтинуитет у одржавању главног претреса, до којег долази у одређеним случајевима који су посебно предвиђени з Законику, као и услед таксативно предвиђених разлога (чл. 386 ст. 1 тач.1-5 ЗКП): 1) потребе за одмором; 2) истек радног времена; 3) прибављање одређених доказа у кратком року; 4) припремање оптужбе или одбране; 5) других оправданих разлога.
Главни претрес се прекида решењем које доноси председник већа. Прекид главног претреса може трајати због одмора најдуже два часа у току једног радног дана, због истека радног времена до наредног радног дана, а из осталих разлога (наведених у ст. 1 тач 3-5 овог члана) најдуже 15 дана (чл. 386 ст. 2 ЗКП).
У решењу о прекиду главног претреса одређују се место и време његовог настављања, а против тог решења жалба није дозвољена. Прекинути главни претрес наставља се увек пред истим већем. Ако се главни претрес не може наставити пред истим већем или ако је прекид главног претреса трајао дуже од 15 дана поступиће се по правилима Законика који се односе на нови почетак или настављање одложеног главног претреса, из чега произилази, да је председник већа дужан да о прекиду који траје дуже од 15 дана обавести председника суда (чл. 386 ст. 3, 4, 5 и 6 ЗКП).
ОДЛАГАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Одлагање главног претреса је дужи временски дисконтинуитет у његовом одржавању, до чега долази у одређеним случајевима посебно предвиђеним у Законику, као и из следећих таксативно предвиђених разлога (чл. 387 ст. 1 тач. 1-3 ЗКП) 1) уколико треба извести нове доказе који се не могу прибавити у кратком року; 2) ако се у току главног претреса утврди да је код оптуженог после учињеног кривичног дела наступило душевно обољење или душевна поремећеност или друга тешка болест због које не може учествовати у поступку; 3) уколико постоје друге сметње да се главни претрес успешно спроведе.
Главни претрес се одлаже решењем претресног већа у којем се по правилу одређује време и место када ће се главни претрес наставити. Против решења о одлагању главног претреса жалба није дозвољена (ЧЛ. 387 ст. 2 и 3 ЗКП).
НОВИ ПОЧЕТАК ИЛИ НАСТАВЉАЊЕ ОДЛОЖЕНОГ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Главни претрес који је одложен мора почети изнова ако се изменио састав већа, али веће може, након изјашњења странака, решењем одлучити да се сведоци и вештаци не испитују поново, него да се изврши увид у записнике о њиховим исказима датим на ранијем главном претресу или да, ако је то потребно, председник већа укратко изнесе садржину тих изјава или их прочита. Против овог решења жалба није дозвољена (чл. 388 ст. 1 ЗКП). (Увек када се на главном претресу читају записници о раније дати исказима, претходно већ испитаних сведока или вештака (што по аналогији важи и за друге доказе изведене на главном претресу) постоји изузетак у односу на начело непосредности у објективном смислу, сходно коме суд пресуду, односно одлуку којом решава предмет кривичног поступка, доноси на основу доказа који су непосредно пред њим изведени на главном претресу, односно доказа које је сам на главном претресу извео. Овде је тај изузетак мање изражен и мање „радикалан“ него када се ради о читању на главном претресу записника о исказима датим у истрази, јер се у случају када се записници читају због промена у саставу већа, ради о исказима који су били дати пред судом (односно претресним већем у другом саставу), тј. ради се о судски изведеним доказима. Обрнуто, у овом другом случају тј. када се читање записника тиче исказа датих у истрази, што значи да су тада у питању несудски докази односно које је у истрази извео јавни тужилац, на којима се може засновати одлука суда, без обзира што у ствари, такве доказе није изворно изводио суд). Главни претрес који је одложен, а одржава се пред истим већем, наставиће се кратким извештајем председника већа о току ранијег главног претреса (чл. 388 ст. 2 ЗКП). Ако се главни претрес држи пред другим председником већа, главни претрес мора почети изнова и сви докази морају бити поново изведени (чл. 388 ст. 3 ЗКП). Ово представља правило у односу на које постоји одређени изузетак, што значи да претресно веће може, након изјашњења странака, решењем одлучити да се сведоци и вештаци не испитују поново, него да се поступи исто као и када се ради о одложеном главном претресу у случају измене састава већа тј. када је промењен судија члан већа, а не председник већа, те да се уместо поновног испитивања већ претходно испитаних сведока и вештака, само изврши увид у записнике о њиховим исказима датим на ранијем главном претресу или да, ако је то потребно, председник већа укратко изнесе садржину тих изјава или их прочита. Оваква одлука претресног већа је могућа из следећих алтернативно прописаних разлога (чл. 388 ст. 4 ЗКП): 1. због протека времена; 2. ради заштите сведока или 3. других важних разлога .Против оваквог решења дозвољена је жалба о којој одлучује Веће из чл. 21 ст. 4 ЗКП (чл. 388 ст. 5 ЗКП).
О сваком одлагању које траје дуже од 60 дана, председник већа је дужан да обавести председника суда (чл. 388 ст. 6 ЗКП), дакле, ради се о инструктивном року.
ПРЕТХОДНЕ ПРОВЕРЕ И ПОУКА О ПРАВИМА
Када председник већа утврди да су на главни претрес дошла сва позвана лица, или кад веће одлучи да се главни претрес одржи у одсутности неког од позваних лица, или одлучи да о тим питањима реши касније, председник већа ће предузети следеће активности (чл. 389 ст. 1 тач. 1-3 ЗКП): 1) позвати оптуженог да изнесе личне податке да би се уверио у његову истоветност, као и да се изјасни о својој ранијој осуђиваности ако то није учинио на припремном рочишту; 2) а) упозорити оптуженог да пажљиво прати ток главног претреса б) упозорити оптуженог да је дужан да предлоге за извођење појединих доказа изнесе одмах или у најкраћем року по сазнању да је њихово извођење потребно 3) поучити оптуженог о његовим правима и дужностима, а посебно о праву да износи чињенице и предлаже доказе у прилог своје одбране, поставља питања саоптуженом, сведоку, вештаку и стручном саветнику, и ставља примедбе и даје објашњења у вези са изведеним доказима, и питати га да ли је поуку разумео.
Ако оптужени одбије да изнесе личне податке, његова истоветност утврдиће се на други начин. Председник већа је посебно дужан да оптуженог упита да ли је разумео поуку која му је дата, па ако оптужени изјави да поуку о правима није разумео, председник ће му је на погодан начин објаснити, а у случају да оптужени одбије да се изјасни да ли је поуку о правима разумео, сматраће се, уз претходно упозорење, да је поуку разумео (чл. 389 ст. 2 ЗКП).
Ако је оштећени присутан, председник већа ће га поучити о правима која оштећени има у кривичном поступку, а ако оштећени још није поставио имовинскоправни захтев, упутиће га да такав захтев може поставити у кривичном поступку.
ПОСТУПАЊЕ СА ПОЗВАНИМ ЛИЦИМА
Када истоветност оптуженог буде утврђена, председник већа упутиће сведоке изван суднице на место на коме ће сачекати да буду позвани ради испитивања. На исти начин председник већа ће поступити и са вештацима и стручним саветницима, осим ако оцени да је потребно да одређени вештак или стручни саветник прати ток главног претреса (чл. 390 ст. 1 ЗКП).Сви оптужени остају у судници током читавог главног претреса (чл. 390 ст. 2 ЗКП). Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац треба да буду испитани као сведоци, неће се удаљити из суднице (чл. 390 ст. 3 ЗКП). Председник већа може предузети потребне мере за спречавање међусобног договарања сведока, вештака или стручног саветника, и договарања сведока, вештака или стручног саветника са странкама, браниоцем, законским заступником или пуномоћником (чл. 390 ст. 4 ЗКП). Изузетно, веће може одлучити да се оптужени удаљи из суднице ако саоптужени или сведок одбије да даје исказ у његовом присуству или околности указују да његово присуство утиче на наведена лица. По повратку оптуженог прочитаће му се исказ дат у његовом одсуству и он може саоптуженом или сведоку постављати питања и дати примедбе на исказ (чл. 390 ст. 5 ЗКП).
ИЗЛАГАЊЕ ОПТУЖБЕ
Оптужба се излаже, по правилу, тако што тужилац чита оптужницу или приватну тужбу, али председник већа може уместо тога дозволити тужиоцу да усмено изложи садржај оптужбе (чл. 391 ст. 1 ЗКП). Оштећени може на главном претресу поставити имовинскоправни захтев, а у његовој одсутности, ако је такав захтев поставио, захтев ће прочитати председник већа (чл. 391 ст. 2 ЗКП).
ИЗЈАШЊАВАЊЕ ОПТУЖЕНОГ
Након излагања оптужбе, председник већа ће упитати оптуженог (чл. 392 ст. 1 тач. 1-3 ЗКП): 1) да ли је оптужбу разумео, а ако се увери да је није разумео, поново ће му изложити њену садржину на начин који је за оптуженог најразумљивији; 2) да ли жели да се изјасни о оптужби, и о имовинскоправном захтеву ако је поднесен; 3) да ли признаје да је учинио кривично дело за које је оптужен, а ако се увери да оптужени није разумео шта значи признање, објасниће му значење и последице признања кривичног дела на начин који је за оптуженог најразумљивији. Исто се поступа и ако је оптужницом обухваћено више лица тј. када се ради о оптуженима који се гоне као „саучесници“, с тим што се у таквом случају, поступа према редоследу из оптужнице, односно приватне тужбе (чл. 392 ст. 3 ЗКП).
Оптужени није дужан да се изјасни о оптужби и да одговара на постављена питања (чл. 392 ст. 2 ЗКП), из чега произилази да је право окривљеног на одбрану, у сваком процесном стадијуму, искључиво право, а никада дужност оптуженог.
УВОДНА ИЗЛАГАЊА
После излагања оптужбе и изјашњавања оптуженог, председник већа позваће тужиоца, а потом браниоца или оптуженог који се брани сам, да изнесу уводна излагања, осим ако је на припремном рочишту дошло до изјашњења странака и предлагања доказа (чл. 393 ст. 1 ЗКП), из чега произилази да уводна излагања нису обавезни стадијум током одржавања главног претреса, јер њих неће бити, уколико су странке већ на припремном рочишту испољиле одговарајућу процесну иницијативу.
Уводна излагања морају бити сажета и односити се само на следећа питања (чл. 393 ст. 2 ЗКП): 1) чињенице које ће бити предмет доказивања 2) излагање доказа које ће странака извести 3) правна питања о којима ће расправљати.
Председник већа може уводна излагања ограничити на одређено време и прекинути странку и браниоца ако прекорачи дато време или излаже изван допуштеног садржаја. После уводних излагања, оштећени може укратко образложити имовинскоправни захтев (чл. 393 ст. 3 и 4 ЗКП).
ПОЧЕТАК И ПРЕДМЕТ ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА
Започињање доказног поступка се формално манифестује одговарајућом активношћу председника већа, који објављује почетак доказног поступка (чл. 394 ст. 1 ЗКП).
У доказном поступку се изводе докази о чињеницама које су предмет доказивања и то (чл. 394 ст. 2 ЗКП): 1) чињенице које чине обележја кривичног дела 2) чињенице од којих зависи примена неке друге одредбе кривичног закона 3) чињенице од којих зависи примена одредаба кривичног поступка
Ако оптужени на главном претресу призна да је учинио кривично дело, изводе се само докази од којих зависи оцена да ли признање испуњава претпоставке да се сматра процесно валидним што значи да уколико је оптужени признао извршење кривичног дела, докази о учиниоцу и кривичном делу и даље прикупљају само ако постоји нека од алтернативно прописаних околности и то 1) основана сумња у истинитост признања или 2)мањкавост признања (која постоји када се ради о признању које је непотпуно или противречно или нејасно или у супротности са другим доказима), као и докази од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције.
ПРЕДЛАГАЊЕ ДОКАЗА
Странке, бранилац и оштећени могу до завршетка главног претреса предлагати да се изведу нови докази, а могу поновити предлоге који су раније одбијени, а о извођењу доказа који су предложени одлучује председник већа (чл. 395 ст. 1 и 2 ЗКП).
Ако је предложено извођење доказа који је незаконит (што је случај када се о доказном предлогу који је усмерен на извођење доказа који су непосредно или посредно, сами по себи или према начину прибављања, били у супротности са Уставом, Закоником о кривичном поступку, дугим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима) председник већа ће одбити предлог образложеним решењем. (чл. 395 ст. 3 ЗКП)
Председник већа може образложеним решењем одбити доказни предлог ако оцени да је реч о доказу у погледу којег постоји неки од следећих алтернативно прописаних разлога (чл. 395 ст. 4 ЗКП): 1) ако су за доказ странке, бранилац и оштећени знали у току припремног рочишта или након одређивања главног претреса, али га без оправданог разлога нису предложили; 2) уколико је доказни предлог усмерен на доказивање чињеница које нису предмет доказивања (не тиче се чињеница које су обележја кривичног дела или других релеватних кривичноправних или кривичнопроцесних питања) или се односи на чињенице које се не доказују (када се ради о чињеницама за које суд оцени да су:1) општепознате; 2) у довољној мери расправљене; 3) да их окривљени признаје на начин који не захтева даље доказивање; 3) да сагласност странака о тим чињеницама није у супротности са другим доказима); 3) чије извођење је очигледно усмерено на одуговлачење поступка.
Председник већа може у току поступка опозвати решење о одбијању конкретног доказног предлога, а веће поводом приговора подносиоца доказног предлога, може преиначити то решење и одлучити да се предложени доказ изведе (чл. 395 ст. 5 ЗКП).
РЕДОСЛЕД ИЗВОЂЕЊА ДОКАЗА
После саслушања оптуженог, председник већа одређује време у којем се најпре изводе докази које предложи тужилац, потом докази које предложи одбрана, након тога докази чије извођење је одредило веће по службеној дужности и по предлогу оштећеног, а на крају докази о чињеницама од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције. Ако постоје оправдани разлози председник већа може одредити другачији редослед и продужити време за извођење доказа (чл. 396 ст. 1 ЗКП).
Подаци из казнене евиденције и други подаци о осуђиваности оптуженог за кажњиве радње од којих зависи одлука о врсти и мери кривичне санкције биће изведени у складу са ставом 1. овог члана, осим ако веће одлучује о мерама за обезбеђење присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка (чл. 396 ст. 2 ЗКП).
Ако оштећени који је присутан треба да се испита као сведок, његово испитивање ће се обавити пре осталих сведока (чл. 396 ст. 3 ЗКП) .
После извођења сваког доказа, председник већа упитаће странке, браниоца и оштећеног да ли поводом изведеног доказа имају примедбе (чл. 396 ст. 4 ЗКП).
ИЗНОШЕЊЕ ОДБРАНЕ
Председник већа поучиће оптуженог да се може изјаснити о свим околностима које га терете и да може да изнесе све чињенице које му иду у корист и позвати оптуженог да изнесе одбрану. Оптужени своју одбрану износи према правилима која по овом законику важе за његово саслушање (чл. 397 ст. 1 и 2 ЗКП).
Када оптужени заврши изношење одбране, председник већа упитаће га да ли има у своју одбрану још нешто да наведе (чл. 397 ст. 3 ЗКП). Ако оптужени одступи од свог раније датог исказа, председник већа упозориће га на то, упитати за разлоге одступања и, по потреби, одредиће по службеној дужности, или на захтев оптуженог да се раније дати исказ или део тог исказа прочита и репродукује његов оптички или тонски снимак (чл. 397 ст. 4 ЗКП).
Ако је потребно, а нарочито ако се исказ оптуженог дословно уноси у записник, председник већа може наредити да се тај део записника одмах прочита, а прочитаће се увек ако то захтева странка или бранилац (чл. 397 ст. 5 ЗКП). Ако оптужени одбије да изнесе одбрану или да одговара на поједина питања, прочитаће се његов ранији исказ или део тог исказа или ће се репродуковати оптички или тонски снимак тог исказа (чл. 397 ст. 6 ЗКП).
САСЛУШАЊЕ ОПТУЖЕНОГ
Када оптужени заврши изношење одбране (које се састоји у слободном излагању оптуженог у односу на оптужне наводе), питања му могу постављати најпре његов бранилац, потом тужилац, после њега председник већа и чланови већа, а затим оштећени или његов законски заступник и пуномоћник, саоптужени и његов бранилац, и вештак и стручни саветник (чл. 398 ст. 1 ЗКП).
Оштећени, законски заступник и пуномоћник оштећеног, вештак и стручни саветник могу непосредно оптуженом постављати питања уз одобрење председника већа (чл. 398 ст. 2 ЗКП).
Председник већа ће забранити питање или одговор на већ постављено питање ако је оно недозвољено (недозвољена су питања која садрже обману, заснивају се на претпоставци да је оптужени признао нешто што није признао, као и питања која су сугестивног карактера односно која представљају навођење на одговор), или се не односи на предмет осим када се ради о питању којим се проверава веродостојност исказа (чл. 398 ст. 3 ЗКП). Странке могу захтевати да о забрани питања или одговора на већ постављено питање одлучи веће (иако законодавац ово право даје само „странкама“, треба сматрати да то може чинити и бранилац, без обзира што он формално нема процесни статус странке). Ако веће потврди одлуку председника већа о забрани питања или одговора као недозвољеног, на захтев странке у записник ће се унети питање (чл 398 ст. 4 ЗКП).
Председник већа може увек оптуженом поставити питање које доприноси потпунијем или јаснијем одговору на питање постављено од стране других учесника у поступку (чл. 398 ст. 5 ЗКП).
Оптужени има право да се у току главног претреса саветује са својим браниоцем, али се не може са својим браниоцем, или са било којим другим лицем, договарати о томе како ће одговорити на већ постављено питање (чл. 398 ст. 6 ЗКП).
ПОСТУПАЊЕ СА САОПТУЖЕНИМА
Ако је оптужницом обухваћено више лица, са њима ће се поступити на начин који је иначе, прописан за изношење одбране оптуженог и његово саслушање н главном претресу, а према редоследу из оптужнице (лице које је прво наведено као оптужени прво износи одбрану и прво се саслушава, а затим се исто поступа са осталим оптуженима)(чл. 399 ст. 1 ЗКП).
Оптуженог који је изнео одбрану, председник већа упитаће да ли има нешто да изјави поводом исказа саоптуженог који је касније изнео одбрану (чл. 399 ст. 2 ЗКП). Сваки оптужени има право да поставља питања саоптуженима (чл. 399 ст. 3 ЗКП). Председник већа може суочити саоптужене чији се искази о истој околности разликују (чл. 399 ст. 4 ЗКП).
ПРИСУСТВО СВЕДОКА, ВЕШТАКА ИЛИ СТРУЧНОГ САВЕТНИКА ИЗВОЂЕЊУ ДОКАЗА
Сведок који није испитан, по правилу, неће присуствовати извођењу доказа пре првог испитивања (чл. 400 ст. 1 ЗКП).
Испитани сведоци, вештаци или стручни саветници остају у судници ако их председник већа, након изјашњења странака, сасвим не отпусти, или ако, по предлогу странака или по службеној дужности, не нареди да се привремено удаље из суднице да би касније могли бити поново позвани и још једном испитани у присуству или одсуству других сведока, вештака или стручних саветника (чл. 400 ст. 2 ЗКП).
Ако се као сведок испитује лице млађе од 14 година, веће може одлучити да се за време његовог испитивања искључи јавност. Ако лице млађе од 16 година присуствује главном претресу као сведок или оштећени, удаљиће се из суднице чим његово присуство није више потребно (чл. 400 ст. 3 и 4 ЗКП).
УПОЗОРЕЊЕ СВЕДОКА, ВЕШТАКА ИЛИ СТРУЧНОГ САВЕТНИКА
Пре почетка испитивања сведока, вештака или стручног саветника, председник већа ће га упозорити (чл. 401 ст. 1 тач. 1-3 ЗКП): 1) да лажно сведочење, односно давање лажног налаза и мишљења или исказа, представља кривично дело; 2) да је положио заклетву пре главног претреса; 3) на дужност сведока да током испитивања говори истину и да не сме ништа да прећути, односно дужност вештака да тачно и потпуно изнесе свој налаз и мишљење.
Председник већа ће пре почетка испитивања позвати сведока или вештака, који није положио заклетву пре главног претреса, или стручног саветника да то учини (чл. 401 ст. 2 ЗКП).
ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА, ВЕШТАКА ИЛИ СТРУЧНОГ САВЕТНИКА
На главном претресу се сведок или стручни саветник испитује уз сходну примену члана 98. овог законика, а вештак излаже усмено свој налаз и мишљење, али му веће може дозволити да прочита писани налаз и мишљење који ће потом приложити записнику (чл. 402 ст. 1 ЗКП).
Сведоку, вештаку или стручном саветнику непосредно постављају питања странке и бранилац, председник већа и чланови већа, а оштећени или његов законски заступник и пуномоћник, а вештак или стручни саветник могу непосредно постављати питања уз одобрење председника већа (чл. 402 ст. 2 ЗКП).
Редослед постављања питања сведоку је формално уређен зависно од тога која је странка прва предложила испитивање конкретног сведока. Тада та странка врши основно испитивање, а супротна странка има могућност унакрсног испитивања. Ако обе странке предложе испитивање истог сведока или исто вештачење, сматраће се да је доказ предложила странка чији је предлог први заведен у суду (чл. 402 ст. 3 ЗКП). Ако је суд одредио испитивање сведока или вештачење без предлога странака, питања први постављају председник и чланови већа, потом тужилац, оптужени и његов бранилац и вештак или стручни саветник (чл. 402 ст. 4 ЗКП). Оштећени или његов законски заступник и пуномоћник имају право да поставе питања сведоку, вештаку или стручном саветнику након тужиоца, увек када тужилац има право на испитивање (чл. 402 ст. 5 ЗКП).
Постоје три вида испитивања сведока на главном претресу односно најпре се обавља (чл. 402 ст. 6 ЗКП): 1) основно испитивање 2) после тога унакрсно испитивање 3) а по одобрењу председника већа могу се постављати додатна питања.
Приликом испитивања сведока, вештака или стручног саветника сходно се примењују одређене законске одредбе које се односе на исказ оптуженог дат на главном претресу који се разликује у односу на исказ из неке претходне фазе поступка, као и у односу на уношење исказа сведока у записник. То значи да сведока који одступи од свог раније датог исказа, председник већа упозорава на то, те га пита за разлоге одступања, а председник већа по потреби одређује, по службеној дужности, или то чини на захтев оптуженог да се раније дати исказ или део тог исказа прочита или репродукује његов оптички или тонски снимак. Такође, ако је потребно, а нарочито ако се исказ сведока дословно уноси у записник, председник већа може наредити да се тај део записника одмах прочита, а прочитаће се увек ако то захтева странка или бранилац. Такође се и код испитивања сведока, вештака или стручног саветника, сходно примењују и одредбе Законика у вези са саслушањем оптуженог, а које се тичу: 1) забране одређене врсте питања или одговора на недозвољена питања 2) могућности да председник већа поставља сведоку прецизирајућа питања.
То значи да ће председник већа забранити питање или одговор на већ постављено питање ако је недозвољено (обмањујућа или сугестивна питања) или се не односи на предмет осим када се ради о питању којим се проверава веродостојност исказа. Овде треба имати у виду да се забрана постављања сугестивних питања односи искључиво на основно и додатно испитивање, док се таква питања могу постављати приликом унакрсног испитивања сведока. Наиме према одредби чл. 98 ст. 3 ЗКП, питања која се постављају сведоку не смеју садржати обману, нити се заснивати на претпоставци да је изјавио нешто што није изјавио, и не смеју представљати навођење на одговор осим ако се ради о унакрсном испитивању на главном претресу. Странке могу захтевати да о забарани питања или одговора на већ постављено питање одлучи веће, а ако веће потврди одлуку председника већа о забрани питања или одговора као недозвољеног, на захтев странке у записник ће се унети питање (чл. 402 ст. 7 ЗКП).
УПОЗНАВАЊЕ СА САДРЖИНОМ НАЛАЗА И МИШЉЕЊА ВЕШТАКА
Ако се због природе вештачења не могу очекивати, или нису потребна, потпунија објашњења веће може одлучити да се, уместо позивања и испитивања вештака, изврши увид у приложени налаз и мишљење, или да, ако оцени да је то потребно, председник већа укратко изнесе њихову садржину или их прочита (чл. 403 ст. 1 ЗКП), из чега произилази да се вештак не мора обавезно испитивати на главном претресу, већ се под одређеним условима, на главном претресу може само презентирати резултат вештачења.. Након извођења других доказа и примедби странака, веће може накнадно одредити непосредно испитивање вештака (чл 403 ст. 2 ЗКП).
ИЗВОЂЕЊЕ ДОКАЗА ВАН ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Ако се на главном претресу сазна да сведок или вештак не може да дође пред суд или да му је долазак знатно отежан, веће може, ако сматра да је његов исказ важан, наредити да га ван главног претреса испита председник већа или судија члан већа непосредно или путем техничких средстава за пренос слике и звука (чл. 404 ст. 1 ЗКП). Ако је потребно да се изврши увиђај или реконструкција ван главног претреса, веће ће овластити председника већа или судију члана већа да то учини (чл. 404 ст. 2 ЗКП). Странке, бранилац, оштећени и стручни саветник биће обавештени о месту и времену предузимања доказних радњи које се врше ван главног претреса и упозорени да током њиховог извођења имају права на учествовање у испитивања сведока или вештака на исти начин на који би та права остварили и на главном претресу (чл. 404 ст. 3 ЗКП).
УПОЗНАВАЊЕ СА САДРЖИНОМ ПИСМЕНА И СНИМАКА
У записнике о увиђају ван главног претреса, о претресању стана и других просторија или лица и потврде о привремено одузетим предметима, као и исправе које служе као доказ, извршиће се увид, или ће, ако веће оцени да је то потребно, председник већа укратко изнети њихову садржину или их прочитати (чл. 405 ст. 1 ЗКП). Оптички или тонски снимак или електронски запис који се користе као доказ, биће на главном претресу репродукован тако да се присутна лица могу упознати са његовим садржајем (чл. 405 ст. 2 ЗКП).
Ако је овим закоником прописано да се исказ или друга процесна радња снима и да се уз снимак води записник у који се уносе само одређени подаци, извођење ових доказа се врши на претходно описане начине. Предмети који могу служити разјашњењу ствари, на главном претресу биће показани оптуженом, сведоцима или вештацима, а ако показивање има значај препознавања, поступа се у складу са општим правилима препознавања у кривичном поступку (чл. 405 ст. 3 ЗКП).
Исправе које се користе као доказ, уколико је то могуће, подносе се у оригиналу (чл. 405 ст. 4 ЗКП), уколико је то могуће.
УПОЗНАВАЊЕ СА САДРЖИНОМ ЗАПИСНИКА О ИСКАЗИМА
Осим у случајевима посебно прописаним у овом законику, упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може се по одлуци већа обавити сходном применом чл. 405 овог законика ако: 1) су испитана лица умрла, душевно оболела или се не могу пронаћи, или је њихов долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних разлога; 2) су странке сагласне да се тако поступи уместо непосредног испитивања сведока или вештака који није присутан, без обзира да ли је био позван или не; 3) је сведок или вештак испитан непосредно пред истим председником већа или у складу са одредбом о извођењу доказа ван главног претреса; 4) сведок или вештак без законског разлога неће да да исказ на главном претресу; 5) је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом (чл. 406 ст. 1 тач. 1-5 ЗКП).
Записници о ранијем испитивању лица која су ослобођена дужности сведочења не смеју се извести на овакав начин ако та лица нису уопште позвана на главни претрес или су на главном претресу изјавила да неће да сведоче (чл. 406 ст. 2 ЗКП).
У записнику о главном претресу биће наведени разлози због којих се доказ изводи на начин који представља одступање од начела непосредности у извођењу доказа, а председник већа саопштиће да ли је сведок или вештак који је дао исказ чија се садржина излаже на главном претресу, положио заклетву (чл. 406 ст. 406 ст. 3 ЗКП) .
ИЗДВАЈАЊЕ НЕЗАКОНИТИХ ДОКАЗА
Веће ће решењем одлучити да се из списа издвоје и одвојено чувају (чл. 407 ст. 1 тач. 1 и 2 ЗКП): 1) записници о ранијем испитивању лица који се не могу прочитати из разлога који су у Законику предвиђени као основ за одступање од начела непосредности у објективном смислу, као нпр. када сведок другачије исказује на главном претресу у односу на исказ који је раније дао у истрази 2) записници или обавештења која се према општим законским правилима сматрају доказно невалидним, јер садрже „доказе“ у погледу којих је Закоником прописано да не могу бити коришћени у кривичном поступку или се на њима не може засновати одлука суда.
Против решења претресног већа о здвајању записника или обавештења дозвољена је посебна жалба, а по правноснажности решења, веће ставља конкретне издвојене записнике или обавештење у посебан запечаћени омот и предаје их на чување код судије за претходни поступак одвојено од осталих списа, тако да се не могу разгледати нити користити у поступку. (чл. 407 ст. 2 и 3 ЗКП)
Ако на основу изведених доказа сматра да није било места издвајању доказа, веће може до завршетка доказног поступка опозвати решење против којег није изјављена жалба и одлучити да се издвојени доказ ипак изведе (чл. 407 ст. 4 ЗКП).
ДОПУНА И ЗАВРШЕТАК ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА После извођења последњег доказа председник већа упитаће странке, браниоца и оштећеног да ли имају предлоге за допуну доказног поступка (чл. 408 ст. 1 ЗКП). Ако нико не предложи допуну доказног поступка или предлог буде одбијен, а веће не одреди извођење доказа, председник већа ће објавити да је доказни поступак завршен (чл. 408 ст. 2 ЗКП).
ИЗМЕНА ИЛИ ПОДНОШЕЊЕ НОВЕ ОПТУЖНИЦЕ
Тужилац може у току главног претреса, ако оцени да изведени докази указују да је чињенично стање другачије од оног изнетог у оптужници, изменити оптужницу или предложити да се главни претрес прекине ради припремања нове оптужнице (чл. 409 ст. 1 ЗКП). Ако веће прекине главни претрес ради припремања нове оптужнице одредиће рок у коме тужилац мора поднети нову оптужницу (чл. 409 ст. 2 ЗКП). Суд је дужан да нову оптужницу достави оптуженом и његовом браниоцу и да им обезбеди довољно времена за припремање одбране (чл. 409 ст. 3 ЗКП). Против измењене оптужнице односно новоподнесене оптужнице не може се поднети одговор нити она може бити испитивана према општим законским правилима која се односе на судску контролу оптужнице (чл. 409 ст. 4 ЗКП). Суд ће оптуженом и његовом браниоцу, на њихов захтев, ако оцени да је потребно, обезбедити довољно времена за припремање одбране и у случају измене оптужнице на главном претресу (чл. 409 ст. 5 ЗКП).
ПРОШИРЕЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
Ако се у току главног претреса открије раније учињено кривично дело оптуженог, веће ће по оптужници овлашћеног тужиоца, која може бити и усмено изнесена, поступити на један од два алтернативна начина (чл. 410 ст. 1 ЗКП).: 1) проширити главни претрес и на то дело 2) одлучити да се за то кривично дело посебно суди
Ако веће прихвати проширење оптужнице прекинуће главни претрес и обезбедити довољно времена за припремање одбране (чл. 410 ст. 2 ЗКП). Против проширене оптужнице може се поднети одговор (чл. 410 ст. 3 ЗКП). Ако је за пресуђење кривичног дела садржаног у новој оптужници, стварно надлежан виши суд, веће ће одлучити да ли ће му уступити и предмет по коме води главни претрес (чл. 410 ст. 4 ЗКП). (Из напред наведене законске одредбе произилази по логици ствари да важи опште правило „ко може више може и мање“, што значи да се пред вишим судом може водити како кривични поступак у погледу кривичног дела за које је он и иначе стварно надлежан, тако и у односу на кривично дело које спада у стварну надлежност нижег суда).
НАКНАДНА ДОПУНА ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА
После измене, подношења нове или проширења оптужнице, странке и бранилац могу предложити допуну доказног поступка у односу на чињенице које таква оптужба садржи и које у ранијем току поступка нису биле предмет доказивања (чл. 411 ст. 1 ЗКП). Ако нико не предложи допуну доказног поступка или предлог буде одбијен, а веће не одреди извођење доказа, председник већа ће објавити да је доказни поступак завршен (чл. 411 ст. 2 ЗКП).
РЕДОСЛЕД ЗАВРШНИХ РЕЧИ
После објављивања да је доказни поступак завршен, председник већа даје завршну реч тужиоцу, потом оштећеном или његовом законском заступнику или пуномоћнику, после њега браниоцу, а на крају оптуженом (чл. 412 ст. 1 ЗКП). Тужилац и оштећени или његов законски заступник или пуномоћник имају право да одговоре на завршне речи браниоца и оптуженог, а бранилац и оптужени имају право да се осврну на те одговоре (чл. 412 ст. 2 ЗКП). Последња реч увек припада оптуженом (чл. 412 ст. 3 ЗКП).
Председник већа може, након изјашњења странака, одредити трајање завршних речи (чл. 412 ст. 4 ЗКП).
САДРЖАЈ ЗАВРШНИХ РЕЧИ
Тужилац у завршној речи износи (чл. 413 ст. 1 ЗКП): 1) оцену доказа изведених на главном претресу 2) изводи закључке о чињеницама важним за одлуку 3) указује на одредбе кривичног и другог закона које би се имале применити 4) наводи олакшавајуће и отежавајуће околности које би требало узети у обзир приликом одлуке о кривичној санкцији 5) и предлаже врсту и меру кривичне санкције
Оштећени или његов законски заступник или пуномоћник у завршној речи може (чл. 413 ст. 2 ЗКП): 1) образложити имовинскоправни захтев 2) указати на доказе о томе да је оптужени учинио кривично дело
Бранилац или сам оптужени у завршној речи може (чл. 413 ст. 3 ЗКП): 1) одговорити на наводе завршне речи тужиоца и оштећеног 2) изнети своје оцене о питањима која су била предмет излагања тужиоца у завршној речи односно која представљају садржај тужилачке завршне речи
Оптужени који има браниоца има право да се на крају изјасни да ли прихвата завршну реч браниоца и да је исправи и допуни (чл. 413 ст. 4 ЗКП). Кад оптужбу заступа више лица или има више бранилаца, садржај завршних речи се не сме понављати, а заступници оптужбе и браниоци дужни су да се, у циљу придржавања ове забране, договоре о подели задатака и о темама о којима ће говорити (чл. 413 ст. 5 ЗКП). Председник већа може, после претходне опомене, прекинути лице које у својој завршној речи прекорачи одобрено време, или вређа јавни ред и морал, или вређа другога, или се упушта у понављање или излагање које очигледно није у вези са предметом, уз обавезу да у записнику о главном претресу наведе да је и због чега је завршна реч била прекинута (чл. 413 ст. 6 ЗКП).
После свих завршних речи, председник већа је дужан да упита да ли још неко од лица која имају право на завршну реч жели нешто да изјави (чл. 413 ст. 7 ЗКП).
НАСТАВАК ДОКАЗНОГ ПОСТУПКА
После завршних речи, веће може одлучити да се доказни поступак настави ради извођења још неких доказа (чл. 414 ст. 1 ЗКП). До овога ће, по логици ствари, доћи када суд из садржај појединих завршних речи, закључи да је потребно додатно извести одређене доказе у циљу потпунијег разјашњења ствари, отклањање насталих нејасноћа и сл. После завршетка „настављеног“доказног поступка, председник већа ће поступити по законским правилима којима се регулише редослед приликом давања завршних речи(чл. 414 ст. 2 ЗКП), а лица која имају право на завршну реч могу своје завршне речи само допунити у вези са доказима изведеним у наставку доказног поступка (чл. 414 ст. 3 ЗКП).
ЗАВРШЕТАК ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА
Ако веће после завршних речи не одлучи да настави доказни поступак, председник већа објавиће да је главни претрес завршен (чл. 415 ст. 1 ЗКП). После објављивања да је главни претрес завршен, веће ће се повући на већање и гласање ради доношења одлуке (чл. 415 ст. 2 ЗКП). Ако у току већања и гласања веће одлучи да се главни претрес поново отвори и доказни поступак настави ради извођења још неких доказа, поступиће у складу са правилима која се и иначе, односе на настављени поступак, након што су дате завршне речи (чл. 415 ст. 3 ЗКП).
ОДБАЦИВАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
РАЗЛОЗИ ЗА ОДБАЦИВАЊЕ ОПТУЖНИЦЕ
У току или по завршетку главног претреса веће ће решењем одбацити оптужницу ако утврди (чл. 416 ст. 1 тач. 1-3 ЗКП): 1) да суд није стварно надлежан; 2) да се поступак води без захтева овлашћеног тужиоца, без предлога оштећеног или одобрења надлежног државног органа, или се појаве друге ок
Биљана Лазић, виши судијски сарадник
Аутор сентенце: Непознат аутор