ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Прикази - Кривично право

ГЛАВНИ ПРЕТРЕС (Припреме за главни претрес и одржавање главног претреса–законске одредбе)

Објављено: 21.08.2014

Биљана Лазић, виши судијски сарадник

Из образложења:

ПРИПРЕМЕ ЗА ГЛАВНИ ПРЕТРЕС

ОВЛАШЋЕЊА ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА

Председник већа одмах после пријема потврђене оптужнице и списа предмета, започиње припреме за главни претрес које обухватају: 1. одржавање припремног рочишта 2. одређивање главног претреса 3. доношење других одлука које се односе на управљање поступком (чл. 344 ст. 1 и 2 ЗКП)

Против одлука које доноси председник већа у току припрема за главни претрес жалба није допуштена, осим ако Закоником није другачије одређено (чл. 344 ст. 3 ЗКП).

ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ

ОСНОВНА ПРАВИЛА

На припремном рочишту се странке изјашњавају о предмету оптужбе, образлажу се докази који ће бити изведени на главном претресу и предлажу нови докази, утврђују се чињенична и правна питања која ће бити предмет расправљања на главном претресу, одлучује се о споразуму о признању кривичног дела, о притвору и о обустави кривичног поступка, као и о другим питањима за која суд оцени да су од значаја за одржавање главног претреса (чл. 345 ст. 1 ЗКП).

Припремно рочиште се одржава пред председником већа, без присуства јавности (чл. 345 ст. 2 ЗКП). Припремно рочиште начелно није јавног карактера, што значи да се на припремном рочишту јавност неће искључивати, већ ње иначе ни нема у том процесном стадијуму.

У позиву за припремно рочиште председник већа ће упозорити странке и оштећеног да се на припремном рочишту може одржати главни претрес (чл. 350 ст. 6 ЗКП)) тј. да под одређеним Закоником дефинисаним условима, започето припремно рочиште, може „прерасти“ у одржавање главног претреса (чл. 345 ст. 3 ЗКП).

На припремно рочиште сходно се примењују одредбе о главном претресу, осим ако Закоником није другачије одређено (чл. 345 ст. 4 ЗКП), што у ствари, значи да правила која се тичу одржавања припремног рочишта представљају lex specialis, у односу на правила одржавања главног претреса која су lex generalis.

ОДРЕЂИВАЊЕ ПРИПРЕМНОГ РОЧИШТА

Председник већа ће одредити припремно рочиште најкасније у року од 30 дана ако је оптужени у притвору, односно у року од 60 дана ако је оптужени на слободи, рачунајући од дана пријема потврђене оптужнице у суд (чл. 346 ст. 1 ЗКП). Ако председник већа не одреди припремно рочиште у наведеном законском року, обавестиће о томе председника суда који ће предузети мере да се припремно рочиште одмах одреди (чл. 346 ст. 2 ЗКП). (Припремно рочиште није обавезни процесни стадијум, али је Закоником његово одржавање одређено као правило, а само се по изузетку, оно неће одржавати. Када је реч о кривичним поступцима за тежа кривична дела, онда се припремно рочиште увек мора одржавати, а када су у питању нешто лакша кривична дела, односно поступци у којима се о њима решава, онда је правило да се и тада одржава припремно рочиште, али се оно по изузетку, не мора одржавати.)

Изузетно, ако је оптужница подигнута за кривично дело за које је прописана казна затвора до дванаест година и ако председник већа сматра да одржавање припремног рочишта није потребно, наредбом ће одредити главни претрес. Своју оцену да у конкретном случају није потребно одржавање припремног рочишта, председник већа темељи с обзиром на следеће чиниоце (чл. 346 ст. 3 ЗКП): 1. прикупљене доказе 2. спорна чињенична и правна питања 3. сложеност предмета поступка

Ако су јавни тужилац, оптужени и његов бранилац постигли споразум о признању кривичног дела (чл. 313 ст. 1 ЗКП) у односу на одређене тачке оптужнице, председник већа одређује припремно рочиште само у односу на онај део оптужнице који није обухваћен споразумом (чл. 346 ст. 4 ЗКП).

Ако председник већа утврди да се у списима налазе записници који садрже доказе који не могу бити коришћени у кривичном поступку или се на њима не може засновати судска одлука односно обавештења која се морају издвојити из судских списа (попут обавештења проистеклих из информативних разговора полиције са грађанима), донеће решење о њиховом издвајању из списа. Против овог решења дозвољена је посебна жалба (чл. 346 ст. 5 ЗКП), а по правноснажности решења о издвајању записника или обавештења, председник већа ставља конкретне издвојене записнике или обавештења у посебан запечаћени омот и предаје их на чување код судије за претходни поступак одвојено од осталих списа, тако да се не могу разгледати нити користити у поступку (чл. 346 ст. 6 ЗКП).

ПОЗИВ ЗА ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ

Одређена лица се обавезно позивају на припремно рочиште, док се друга лица позивају само када за тим постоји потреба у конкретном случају. Обавезно се позивају странке и бранилац, оштећени, законски заступник и пуномоћник тужиоца и оштећеног, а по потреби се позивају преводилац и тумач (чл. 347 ст. 1 ЗКП). У позиву за припремно рочиште странке ће бити упозорене да на припремном рочишту могу предложити нове доказе ако су за њих сазнале након потврђивања оптужнице, а ако је потребно да се за припремно рочиште прибаве списи, исправе или предмети који се налазе код суда или код другог државног органа, председник већа ће на предлог странака наложити да се ти предмети или исправе благовремено прибаве (чл. 347 ст. 2 и 3 ЗКП).

ПОЧЕТАК ПРИПРЕМНОГ РОЧИШТА

Председник већа проверава да ли су присутна сва позвана лица, а у случају недоласка неког од њих да ли су испуњени услови прописани овим закоником да се припремно рочиште може одржати у њиховом одсуству (чл. 348 ст. 1 ЗКП). Изузетно од овог правила, председник већа може одлучити да се припремно рочиште одржи и у одсуству оптуженог, уколико су кумулативно испуњени следећи услови: 1. ако је оптужени уредно позван 2. оптужени није дошао на припремно рочиште нити је свој изостанак оправдао 3. ако је присутан бранилац одсутног оптуженог (чл. 348 ст. 2 ЗКП)

Ако су испуњени законски услови за одржавање припремног рочишта, председник већа проверава личне податке оптуженог, као и о томе да ли се и од кад налази у притвору или се налази на слободи, а ако је пре подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору (чл. 348 ст. 3 ЗКП).

Оштећеног који није поднео имовинскоправни захтев председник већа ће поучити у смислу чл. 50 ст. 1 тач. Законика о следећим правима (чл. 348 ст. 4 ЗКП): 1. о праву да поднесе такав захтев, као и доказе за његово остваривање 2. о праву предлагања привремених мера за обезбеђење поднесеног имовинскоправног захтева

Ако су јавни тужилац и оптужени закључили споразум о признању кривичног дела обавестиће о томе председника већа који ће поступити у складу са законским одредбама које се односе на споразум о признању кривичног дела. Ако се споразум о признању кривичног дела односи само на неке тачке оптужнице, поступак за та дела ће се раздвојити у складу са одредбом чл. 31 Законика, а за остале тачке оптужнице ће се поступити у складу са одредбама Законика о одржавању припремног рочишта или уколико се припремно рочиште не одржава, поступиће се у складу са правилима о одређивању главног претреса (чл. 348 ст. 5 и 6 ЗКП).

ИЗЈАШЊАВАЊЕ СТРАНАКА

Припремно рочиште у садржинском смислу започиње изјашњавањем странака.

Јавни тужилац излаже из оптужнице опис дела из ког произлазе законска обележја кривичног дела, законски назив кривичног дела и наводи доказе који поткрепљују оптужницу, а може предложити изрицање одређене врсте и мере кривичне санкције. Ако је реч о оптужби оштећеног као тужиоца или приватној тужби, председник већа може укратко изложити њен садржај. Ако је оштећени присутан, може поднети имовинскоправни захтев, а ако није присутан, председник већа ће прочитати тај захтев, ако је поднет. Након што је оптуженог поучио о његовим правима и дужностима (чл. 68 и 70 ЗКП), председник већа ће га позвати да се изјасни о оптужби (чл. 392 ЗКП) што се чини на исти начин на који се оптужени о оптужби изјашњава на главном претресу (чл. 349 ст. 1, 2 и 3 ЗКП).

Изјашњавање оптуженог на припремном рочишту има, односно може имати врло озбиљне консеквенце по даљи ток поступка, па и процесну „судбину“ оптуженог, јер је основно правило да се у даљем поступку докази изводе само у односу на део оптужбе који оптужени оспорава. Ако оптужени оспорава наводе оптужбе, председник већа ће га позвати да се изјасни који део оптужнице оспорава и из којих разлога и упозориће га да ће се на главном претресу изводити само докази у вези са оспореним делом оптужнице (чл. 349 ст. 4 ЗКП). Ако је саоптужени признао одређене тачке оптужбе које се односе и на другог саоптуженог који их је оспорио, главни претрес ће се одржати за оба саоптужена и донеће се, по правилу, једна пресуда (чл. 349 ст. 5 ЗКП).

ПРЕДЛАГАЊЕ ДОКАЗА

Председник већа позива на припремном рочишту странке, браниоца и оштећеног да образложе предложене доказе које намеравају да изведу на главном претресу, при чему ће их упозорити да се неће извести они докази који су им били познати, али их без оправданог разлога на припремном рочишту нису предложили. Председник већа може и без предлога странака, браниоца и оштећеног наредити прибављање нових доказа за главни претрес ако оцени да су изведени докази противречни или нејасни и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио (чл. 350 ст. 1 и 2 ЗКП).

Ако је оптужени на припремном рочишту признао да је учинио кривично дело, предлагање доказа за главни претрес ће се ограничити на две врсте доказа (чл. 350 ст. 3 ЗКП): 1. оних од којих зависи оцена да ли признање испуњава претпоставке да се сматра истинитим , а који се изводе ако постоји основана сумња у истинитост признања или је признање непотпуно, противречно или нејасно и ако је у супротности са другим доказима 2. доказе од којих зависи одлука суда о врсти и мери кривичне санкције.

Припремно рочиште се одржава на темељу деловања начела расправности, односно има контрадикторан процесни карактер, што значи да ће се већ на припремном рочишту свака странка изјаснити о предлозима супротне странке и оштећеног (чл. 350 ст. 4 ЗКП).

Приликом одлучивања о предлогу за извођење доказа сходно се примењују одредбе које се односе на доказне предлоге и одлучивање о њима на главном претресу (чл. 350 ст. 5 ЗКП).

Ако с обзиром на предложене доказе, чињенице које ће бити предмет доказивања и правна питања о којима ће се расправљати председник већа сматра да се у складу са одредбама Законика може одржати главни претрес, након узимања изјава од странака донеће решење о одржавању главног претреса (чл. 350 ст. 6 ЗКП). (Припремно рочиште није јавног карактера, што значи да се фактички, онда када се из припремног рочишта које је започето, непосредно „пређе“ на одржавање главног претреса, такав претрес практично држи по правилу, без опше јавности, иако се јавност формално не мора искључити односно припремно рочиште, које је de facto одлуком председника већа „прерасло“ углавни претрес, држи без присуства јавности).

ОДЛУЧИВАЊЕ О ПРИТВОРУ

На припремном рочишту председник већа може, уз сагласност странака, укинути притвор или га заменити блажом мером. Против тог решења жалба није дозвољена (чл. 351 ЗКП). Наиме, на припремном рочишту се, када је реч о притвору, таква мера може модификовати једино у „блажем“ тј. за окривљеног „повољнијем“ смеру, што значи да се притвор једино може укинути или заменити блажом мером, а за обе такве одлуке је потребна сагласност странака као conditio sine qua non из чега произилази ratio legis непостојања права жалбе против решења о укидању притвора на овај начин односно против решења којим је притвор замењен блажом процесном мером.

ОБУСТАВА ПОСТУПКА

Председник већа ће решењем обуставити кривични поступак ако установи постојање неког од следећих алтернативно прописаних разлога (чл. 352 ЗКП): 1) ако је тужилац одустао од оптужбе или је оштећени одустао од предлога за гоњење (деловање начела акузаторности, односно неиспуњеност услова за кривично гоњење); 2) уколико је оптужени за исто кривично дело већ правноснажно осуђен, ослобођен од оптужбе или је оптужба против њега правноснажно одбијена или је поступак против њега правноснажно обустављен (деловање начела ne bis in idem); 3) да је оптужени актом амнестије или помиловања ослобођен од гоњења или се кривично гоњење не може предузети због застарелости или неке друге околности која га трајно искључује (деловање других процесних сметњи трајног карактера).

Против решења о обустави кривичног поступка у стадијуму одржавања припремног рочишта, тужилац може изјавити жалбу о којој одлучује Веће из члан 21 ст. 4 ЗКП.

ОДРЕЂИВАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

ВРЕМЕ ОДРЖАВАЊА ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Председник већа пре завршетка припремног рочишта наредбом одређује дан, час и место одржавања главног претреса (чл. 353 ст. 1 ЗКП).

Ако припремно рочиште није одржано (чл. 346 ст. 3 ЗКП), председник већа одредиће главни претрес најкасније у року од 30 дана ако је оптужени у притвору, односно у року од 60 дана ако је оптужени на слободи, рачунајући од дана пријема потврђене оптужнице у суд (чл. 353 ст. 2 ЗКП). Ако у наведеном року не одреди главни претрес, председник већа ће о разлозима због којих главни претрес није одређен обавестити председника суда, који ће предузети потребне мере да се главни претрес одреди. У случају трајније спречености председника већа да из оправданих разлога одреди главни претрес, председник суда ће доделити предмет другом председнику већа (чл. 353 ст. 3 ЗКП).

МЕСТО ОДРЖАВАЊА ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Главни претрес се одржава у седишту суда и у судској згради (чл. 354 ст. 1 ЗКП). Председник суда може одредити да се претрес одржи у судској згради изван седишта суда или у другој згради на подручју тог суда, када постоји неки од алтернативно прописаних разлога (чл. 354 ст. 2 ЗКП): 1. ако су у појединим случајевима просторије у судској згради неподесне за одржавање главног претреса 2. или из других оправданих разлога

Председник Врховног касационог суда може, на образложени предлог председника надлежног суда, одредити да се главни претрес одржи и изван подручја надлежног суда (чл. 354 ст. 3 ЗКП).

ПОЗИВАЊЕ СТРАНАКА И ДРУГИХ ЛИЦА НА ГЛАВНИ ПРЕТРЕС

На главни претрес позваће се оптужени и његов бранилац, тужилац и оштећени и њихови законски заступници и пуномоћници, а по потреби и преводилац и тумач. На главни претрес позваће се предложени сведоци и вештаци, осим оних за које председник већа сматра да њихово испитивање на главном претресу није потребно или је на припремном рочишту утврђено да се не позивају (чл. 355 ст. 1 и 2 ЗКП).

У погледу садржине позива за оптуженог и сведоке примењују се опште законске одредбе. Када није реч о обавезној одбрани (чл. 74 ЗКП), оптужени ће се у позиву поучити да има право да узме браниоца, али да се главни претрес неће одложити због недоласка браниоца на главни претрес или због тога што је оптужени узео браниоца тек на главном претресу (чл. 355 ст. 3 ЗКП). Позив оптуженом мора се доставити тако да између достављања позива и дана главног претреса остане довољно времена за припремање одбране, а најмање осам дана. За кривична дела за која се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, време за припремање одбране износи најмање петнаест дана. На захтев оптуженог или на захтев тужиоца, а по пристанку оптуженог, ови рокови се могу скратити (чл. 355 ст. 4 ЗКП).

Оштећеног који се не позива као сведок, суд ће у позиву обавестити да ће се главни претрес одржати и у његовом одсуству, а да ће се његова изјава о имовинскоправном захтеву прочитати. Оштећени ће се упозорити и на то да ће се, ако не дође, сматрати да неће да продужи кривично гоњење, ако јавни тужилац одустане од оптужбе (чл. 355 ст. 5 ЗКП).

Оштећени као тужилац и приватни тужилац упозориће се у позиву да ће се, ако на главни претрес не дођу, нити пошаљу пуномоћника, сматрати да су одустали од оптужбе (чл. 355 ст. 6 ЗКП).

Оптужени, сведок и вештак упозориће се у позиву на последице недоласка на главни претрес (чл.193 ст. 4 и чл. 383) (чл. 355 ст. 7 ЗКП).

ПРЕДЛАГАЊЕ ДОКАЗА

Ако није одржано припремно рочиште (чл. 346 ст. 3) странке, бранилац и оштећени могу после одређивања главног претреса предложити да се на главни претрес позову нови сведоци или вештаци или изведу други докази, при чему морају означити које би се чињенице имале доказати и којим од предложених доказа. Приликом одлучивања о предлогу за извођење доказа после одређивања главног претреса, што значи пре његовог почетка, сходно се примењују правила Законика која се односе на одлучивање о доказним предлозима током главног претреса односно када се већ започело са главним претресом (чл. 356 ст. 1 и 2 ЗКП).

Председник већа може и без предлога странака и оштећеног наредити прибављање нових доказа за главни претрес, ако оцени да су кумулативно испуњени следећи услови (чл. 356 ст. 3 ЗКП): 1. да су изведени докази противречни или нејасни 2. да је неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио

О томе да је наредио прибављање нових доказа, председник већа ће пре почетка главног претреса обавестити странке.

ИСПИТИВАЊЕ СВЕДОКА ИЛИ ВЕШТАКА ВАН ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Председник већа одлучује о испитивању сведока или вештака чије испитивање су предложиле странке, а који не могу доћи на главни претрес због болести или других оправданих разлога. Председник већа, судија члан већа или судија за претходни поступак на чијем подручју се сведок или вештак налази обавиће испитивање непосредно или путем техничких средстава за пренос слике и звука, а о времену, месту и начину испитивања обавестиће странке, браниоца и оштећеног ( чл. 357 ст. 1и 2 ЗКП). (Свеоци и вештаци се испитују примарно од стране странака и бранилаца, према правилима основног и унакрсног испитивања, што није случај са испитивањем сведока и вештака ван главног претреса, при чему странке и бранилац, када присуствују таквом испитивању имају сасвим лимитирану доказну улогу, која се своди само на могућност одговарајућег уплива у радњу коју предузима судија (предлагање да се поставе одређена питања односно по дозволи судије, непосредно постављање питања сведоку или вештаку) а не на самостално вршење доказне радње, као што је то иначе случај, на главном претресу. Поред тога, лица која имају право да присуствују испитивању сведока или вештака ван главног претреса, се о времену и месту предузимања конкретне доказне радње само обавештавају, али се на њу не позивају, што значи да њихово присуство није услов да би се испитивање сведока или вештака ван главног претреса могло спровести, већ се та радња може предузети и у њиховом одсуству).

Ако је оптужени у притвору, о потреби његовог присуства испитивању сведока или вештака, одлучује председник већа (чл. 357 ст. 3 ЗКП). (Када се ради о окривљеном који је у притвору, његово присуство приликом испитивања сведока или вештака ван главног претреса није ни обавезо, јер о потреби да он присуствује одлучује председник већа, што значи да Закоником није онемогућено да се овакво испитивање сведока или вештака обави у присуству само једне странке, при чему се може радити и о окривљеном који нема браниоца).

Када странке, бранилац и оштећени присуствују испитивању сведока или вештака имају права на одговарајућу доказну иницијативу у складу са чл. 300 ст. 8 Законика односно учествовање у извођењу конкретних доказа, на исти начин као што то право имају и током истраге, односно у погледу доказних радњи којима присуствују у истрази. (То значи да лица која присуствују доказним радњама које се предузимају ван главног претреса могу предложити судији који спроводи конкретне доказне радње тј. испитивање сведока или вештака ван главног претреса, да ради разјашњења ствари постави одређена питања сведоку или вештаку, а по дозволи судије могу постављати питања и непосредно. Ова лица имају право да захтевају да се у записник унесу и њихове примедбе у погледу предузимања појединих радњи).

ИЗДВАЈАЊЕ НЕЗАКОНИТИХ ДОКАЗА

Ако председник већа утврди да се у списима налазе записници који садрже доказе који не могу бити коришћени у кривичном поступку или се на њима не може засновати судска одлука односно обавештења која се морају издвојити из судских списа (попут обавештења проистеклих из информативних разговора полиције са грађанима), донеће решење о њиховом издвајању из списа. Против овог решења дозвољена је посебна жалба (чл. 358 ст. 1 ЗКП), а по правноснажности решења о издвајању записника или обавештења, председник већа ставља конкретне издвојене записнике или обавештења у посебан запечаћени омот и предаје их на чување код судије за претходни поступак одвојено од осталих списа, тако да се не могу разгледати нити користити у поступку (чл. 358 ст. 2 ЗКП). Ако на основу изведених доказа оцени да није било места издвајању доказа, Веће може до завршетка доказног поступка опозвати решење председника већа о издвајању доказа, под условом да против тог решења није била изјављена жалба, те одлучити да се издвојени доказ ипак изведе (чл. 358 ст. 3 ЗКП).

ОДРЕЂИВАЊЕ ДОПУНСКИХ СУДИЈА

Ако је у изгледу да ће главни претрес дуже трајати, председник већа може затражити од председника суда да одреди једног или двојицу судија, односно судија-поротника да присуствују главном претресу, како би заменили чланове већа у случају њихове трајније спречености (чл. 359 ЗКП).

ОДЛАГАЊЕ ПОЧЕТКА ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Када је то због важних разлога оправдано, председник већа може, на предлог странака и браниоца или по службеној дужности, одложити наредбом почетак главног претреса најдуже до 30 дана (чл. 360 ст. 1 ЗКП). О одлагању ће се одмах обавестити сва лица која су позвана на главни претрес, као и председник суда (чл. 360 ст. 2 ЗКП), што по логици ствари, подразумева, да би председник суда имао начелну дужност предузимања потребних активности да главни претрес започне у најкраћем могућем року. Дакле, овде се не ради о временском дисконтинуитету у одржавању главног претреса, као што је то случај са одлагањем или прекидом главног претреса (што подразумева да је главни претрес већ започео), већ се у овом случају одлаже само започињање главног претреса.

ОДУСТАНАК ТУЖИОЦА ОД ОПТУЖБЕ

Ако тужилац одустане од оптужбе пре почетка главног претреса, председник већа кумулативно предузима следеће активности: 1. о одустанку тужиоца од оптужбе обавештава сва лица која су била позвана на главни претрес 2. доноси решење о обустави кривичног поступка, које се доставља странкама, браниоцу и оштећеном (чл. 361 ЗКП).

ОДРЖАВАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

ЈАВНОСТ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

Опште правило о јавности - Главни претрес је јаван. Главном претресу могу присуствовати само лица старија од 16 година (чл. 362 ст. 1 и 2 ЗКП).

ИСКЉУЧЕЊЕ ЈАВНОСТИ

Од отварања заседања, па до завршетка главног претреса, веће може, по службеној дужности или на предлог странке или браниоца, али увек након њиховог изјашњења, искључити јавност за цео главни претрес или за један његов део, ако је то потребно ради заштите следећих алтернативно прописаних вредности (чл. 363 ЗКП): 1) интереса националне безбедности; 2) јавног реда и морала; 3) интереса малолетника; 4) приватности учесника у поступку; 5) других оправданих интереса у демократском друштву.

ИЗУЗЕЦИ ОД ИСКЉУЧЕЊА ЈАВНОСТИ

Искључење јавности се никад не односи на странке, браниоца, оштећеног и његовог заступника и пуномоћника тужиоца (чл. 364 ст. 1 ЗКП). Веће може дозволити да главном претресу на коме је јавност искључена присуствују поједина службена лица, научни, стручни и јавни радници, а на захтев оптуженог може то дозволити и његовом брачном другу, блиским сродницима и лицу са којим живи у ванбрачној или другој трајној заједници живота (чл. 364 ст. 2 ЗКП). Председник већа ће упозорити лица која присуствују главном претресу на коме је јавност искључена, да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дело (чл. 364 ст. 3 ЗКП). Фактичка сврха овог упозорења је потреба да се заштити вредност која је разлог за искључење јавности, а кривичноправна сврха упозорења председника већа је да се и формално отклони могућност позивања на правну заблуду лица које би поступило супротно.

ОДЛУКА О ИСКЉУЧЕЊУ ЈАВНОСТИ

Решење већа о искључењу јавности мора бити образложено и јавно објављено (чл. 365 ст. 1 ЗКП), а у том решењу веће одлучује и о томе којим лицима је дозвољено да главном претресу присуствују (чл.364 ст.2 ЗКП). Решење о искључењу јавности може се побијати само у жалби на пресуду или решењу које одговара пресуди (чл. 364 ст. 3 ЗКП). Посебан случај искључења јавности постоји у вези са испитивањем једне посебне категорије даваоца исказа –тзв. „кооперативних сведока“ односно јавни тужилац може предложити суду да се јавност искључи са главног претреса приликом испитивања окривљеног сарадника или осуђеног сарадника (чл. 366 ст. 1 ЗКП). Пре доношења одлуке о предлогу јавног тужиоца, председник већа ће затражити од оптуженог и његовог браниоца да се изјасне о предлогу за искључење јавности (чл. 366 ст. 2 ЗКП).

РУКОВОЂЕЊЕ ГЛАВНИМ ПРЕТРЕСОМ

ОВЛАШЋЕЊА ПРЕДСЕДНИКА ВЕЋА

Главним претресом руководи председник већа (чл. 367 ст. 1 ЗКП). Руководеће активности председника већа се могу испољити како у заседању, тако и непосредно на самом главном претресу и своде се на низ овлашћења председника већа, који (чл. 367 ст. 2 тач. 1-11 ЗКП): 1) утврђује да ли је веће састављено у складу са одредбама Законика и да ли постоје разлози због којих се чланови већа и записничар морају изузети (чл. 37 ст. 1 ЗКП)-разлози за обавезно изузеће судије; 2) утврђује да ли су испуњене претпоставке за одржавање главног претреса; 3) стара се о одржавању реда и о примени мера за спречавање ремећења реда у судници; 4) стара се о томе да поступак тече без одуговлачења и разматрања питања која не доприносе свестраном расправљању предмета доказивања; 5) одлучује о одступању од редовног тока поступка утврђеног Закоником, услед посебних околности, а нарочито због броја оптужених, кривичних дела и обима доказног материјала; 6) даје реч члановима већа, странкама, браниоцу, оштећеном, законском заступнику и пуномоћнику, сведоку, вештаку и стручном саветнику; 7) одлучује о предлозима странака ако о њима не одлучује веће; 8) даје налог странци да предложи допунске доказе; 9) преноси у записник садржај рада и цео ток главног претреса; 10) предузима потребне мере за заштиту сведока у складу са законским правилима (чл. 102 и 103); 11) решава о другим питањима у складу са правилима Законика.

ОВЛАШЋЕЊА ВЕЋА

(претресно)Веће у току главног претреса одлучује о (чл. 368 ст. 1 тач. 1-6 ЗКП): 1) предлогу о коме не постоји сагласност странака и о сагласним предлозима странака које не прихвати председник већа; 2) приговору против мере председника већа која се односи на руковођење главним претресом; 3) томе да се, без обзира на дозволу за оптичка снимања, из оправданих разлога поједини делови главног претреса не снимају; 4) удаљењу из суднице, о искључењу браниоца или пуномоћника, и о настављању, прекиду или одлагању главног претреса због одржавања реда и управљања главним претресом; 5) извођењу допунских доказа, уколико оцени да је то неопходно да би се отклониле противречности или нејасноће у изведеним доказима и да је то неопходно да би се предмет доказивања свестрано расправио; 6) другим питањима у складу са Закоником о кривичном поступку.

Решења већа се увек објављују и са кратким образложењем уносе у записник чл. (368 ст. 2 ЗКП).

ЗАШТИТА УГЛЕДА СУДА И УЧЕСНИКА У ПОСТУПКУ

Суд је дужан да свој углед и безбедност, углед и сигурност странака и других учесника у поступку, заштити од увреде, претње и сваког другог напада (чл. 369 ст. 1 ЗКП).

Приликом уласка судије или чланова већа у судницу и приликом њиховог изласка из суднице, сви присутни дужни су да устану. Председник већа ће одмах после отварања заседања, уколико за то постоје разлози, упозорити присутна лица да се пристојно понашају и не ометају рад суда (чл. 369 ст. 2 и 3 ЗКП).

Странке и други учесници у поступку дужни су да устану кад се обраћају суду, осим ако то није могуће због оправданих разлога или се саслушање или испитивање врши на други начин. Лица која присуствују главном претресу, осим лица која обезбеђују суд и окривљеног, не смеју носити оружје или опасно оруђе, а у циљу провере да ли се придржавају забране, председник већа може наредити њихово претресање(чл. 369 ст. 4 и 5 ЗКП)

МЕРЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ РЕДА

Ако оптужени, бранилац, оштећени, законски заступник, пуномоћник, сведок, вештак, стручни саветник, преводилац, тумач или друго лице које присуствује главном претресу нарушава ред тако што не поштује наређења председника већа за одржавање реда или вређа достојанство суда, председник већа ће га опоменути, а ако лице настави да нарушава ред, казниће га новчаном казном до 150.000 динара (чл. 370 ст. 1 ЗКП). О нарушавању реда од стране јавног тужиоца или лица које га замењује, председник већа ће известити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, или ће прекинути главни претрес и од надлежног јавног тужиоца затражити да одреди друго лице да у наставку главног претреса заступа оптужницу, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 370 ст. 2 ЗКП). Председник већа обавестиће надлежну адвокатску комору о казни изреченој адвокату (било да се ради о браниоцу окривљеног, било да је у питању пуномоћник оштећеног) због нарушавања реда, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 370 ст. 3 ЗКП).

УДАЉЕЊЕ ОПТУЖЕНОГ ИЗ СУДНИЦЕ

Ако примењене мере упозоравајуће и казнене мере из чл. 370 ст. 1 ЗКП буду безуспешне, веће може наредити да се оптужени удаљи из суднице за време предузимања одређене доказне радње, а ако по повратку у судницу оптужени настави да нарушава ред, веће га може удаљити до краја доказног поступка и одредити, ако постоји таква могућност, да оптужени из посебне просторије путем техничких средстава за пренос звука и слике прати ток поступка (чл. 371 ст. 1 ЗКП). Пре завршетка доказног поступка председник већа ће, ако није било техничких средстава за праћење тока поступка, током периода удаљења оптуженог из суднице, предузети следеће активности (чл. 371 ст. 2 ЗКП): 1. обавестити оптуженог о току доказног поступка за време док је био удаљен из суднице 2. упознати га са исказима претходно саслушаних саоптужених, односно 3. омогућити му да прочита записнике о тим исказима, ако то оптужени жели 4. позвати га да се изјасни о оптужби, ако то није раније већ учинио.

Ако оптужени и након повратка у судницу из које је због кршења процесне дисциплине претходно био удаљен, настави да нарушава ред, веће га може поново удаљити из суднице без права да присуствује главном претресу до његовог завршетка, а у том случају председник већа или судија члан већа, саопштиће оптуженом пресуду у присуству записничара (чл. 371 ст. 3 ЗКП). У случају да оптужени који нема браниоца буде удаљен из суднице, председник суда ће му поставити браниоца по службеној дужности (чл. 371 ст. 4 ЗКП)

ИСКЉУЧЕЊЕ БРАНИОЦА ИЛИ ПУНОМОЋНИКА

Браниоца или пуномоћника који после изрицања казне продужи да нарушава ред, веће ће искључити из даљег поступка и позвати странку или заступано лице да узме другог браниоца, односно пуномоћника и о томе обавестити надлежну адвокатску комору. Ако оптужени или оштећени, у таквом случају, не могу одмах без штете за своје интересе да узму другог браниоца или пуномоћника или ако у случају обавезне одбране (чл. 74) суд није у могућности да постави новог браниоца без штете за одбрану, главни претрес ће бити прекинут или одложен. Ако оштећени као тужилац или приватни тужилац не узме другог пуномоћника, веће може одлучити да се главни претрес настави без пуномоћника ако нађе да његово одсуство не би било штетно за интересе заступаног (чл. 372 ст. 1, 2 и 3 ЗКП).

УДАЉЕЊЕ ДРУГИХ ЛИЦА ИЗ СУДНИЦЕ

Оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца или њиховог законског заступника који након изрицања казне настави да нарушава ред, веће може удаљити из суднице до краја доказног поступка и за даљи ток поступка ће му поставити пуномоћника. Ако веће није у могућности да одмах постави пуномоћника без штете по интересе заступаног, главни претрес ће бити прекинут или одложен (чл. 373 ст. 1 ЗКП). Веће може наредити да се осим оптуженог, из суднице удаљи и друго лице, ако настави да нарушава ред и после опомене или новчане казне, а може га удаљити уз истовремено изрицање новчане казне (чл. 373 ст. 2 ЗКП). Веће може одредити да се из суднице удаље сва лица која присуствују главном претресу, ако се мерама за одржавање реда предвиђеним Закоником не би могло обезбедити несметано одржавање главног претреса (чл. 373 ст. 3 ЗКП).

МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ОДУГОВЛАЧЕЊА ПОСТУПКА

Браниоцу, оштећеном, законском заступнику, пуномоћнику, оштећеном као тужиоцу или приватном тужиоцу који предузима радње очигледно усмерене на одуговлачење поступка, веће ће изрећи опомену (чл. 374 ст. 1 ЗКП). О неблаговременом или неодговарајућем поступању јавног тужиоца или лица које га замењује, а којим се проузрокује одуговлачење поступка, председник већа ће известити надлежног јавног тужиоца и Државно веће тужилаца, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 374 ст. 2 ЗКП). Председник већа обавестиће надлежну адвокатску комору о опомени изреченој адвокату због одуговлачења поступка, уз обавезу обавештавања суда о предузетим мерама (чл. 374 ст. 3 ЗКП).

ЖАЛБА ПРОТИВ ОДЛУКА О ОДРЖАВАЊУ РЕДА НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Решење о опомени, о новчаној казни, о удаљавању из суднице, о искључењу браниоца или пуномоћника, и о настављању, прекиду или одлагању главног претреса због одржавања реда и управљања главним претресом, уноси се у записник са образложењем (чл. 375 ст. 1 ЗКП). Против решења о новчаној казни дозвољена је жалба. Пре него што достави жалбу другостепеном суду веће може опозвати решење о кажњавању (чл. 375 ст. 2 ЗКП).

Против решења о удаљавању окривљеног из суднице до краја доказног поступка или до завршетка главног претреса и о искључењу браниоца дозвољена је жалба која не задржава извршење решења. Против решења о удаљавању из суднице, односно искључењу пуномоћника посебна жалба није допуштена. Против других одлука о мерама за одржавање реда и управљање главним претресом жалба није допуштена (чл. 375 ст. 3 и 4 ЗКП).

КРИВИЧНО ДЕЛО УЧИЊЕНО НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Ако оптужени или друго лице на главном претресу учини кривично дело за које се гони по службеној дужности, председник већа обавестиће о томе надлежног јавног тужиоца (чл. 376 ст. 1 ЗКП). Ако постоје основи сумње да је сведок, вештак или стручни саветник на главном претресу дао лажан исказ, председник већа ће наредити да се о исказу сведока, вештака или стручног саветника састави посебан записник који ће, након што га потпишу испитани сведок, вештак или стручни саветник или што председник већа констатује да су одбили потписивање и наведе разлоге тог одбијања, доставити надлежном јавном тужиоцу (чл. 376 ст. 2 ЗКП). Ови облици официјелног обавештавања надлежног јавног тужиоца о постојању основа сумње да је одређено лице учинило кривично дело на главном претресу, практично представља кривичну пријаву у sui generis смислу.

ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА

ПРИСУСТВО НА ГЛАВНОМ ПРЕТРЕСУ

Да би се главни претрес одржао, односно да би уопште, започело са одржавањем главног претреса, неопходно је да се испуне одређене претпоставке, које се своде на присуство одређених лица. Лица која морају да присуствују главном претресу и без чијег се присуства, главни претрес по правилу не може одржавати, се могу сврстати у две категорије: 1) лица која обављају судску функцију, као и помоћно-техничку функцију у односу на суд, где спадају председник претресног већа, чланови већ и записничар (што важи и за допунске судије), морају непрекидно бити присутни на главном претресу (чл. 377 ст. 1 и 2 тач. 1 ЗКП) 2) лица која су позвана на главни претрес, а без којих главни претрес не може да се одржи, осим ако постоје услови прописани Закоником под којима се изузетно главни претрес може одржати и у одсуству неког од њих (чл. 377 ст. 1 тач. 2 ЗКП). У ову категорију, пре свега, спадају странке, али и друга лица која се позивају, као што су сведок или вештак, с тим да наравно, присуство таквих лица не мора увек да буде неопходно да би се главни претрес одржао, што некада зависи и од конкретне ситуације, као када се ради о случају недоласка појединих сведока, али при том постоји могућност да се на главном претресу изводе и неки други докази, односно испитују други сведоци, или када није присутан бранилац, а не ради се о случају обавезне одбране итд.

ОТВАРАЊЕ ЗАСЕДАЊА

Отварање заседања је могуће само ако је суд у пуном саставу. Ако веће није у пуном саставу, председник већа, а у његовом одсуству судија члан већа или судија кога председник суда одреди, саопштава да се главни претрес неће одржати (чл. 378 ст. 1 ЗКП).

Ако је веће у пуном саставу, председник већа спроводи следеће активности, према формалном редоследу који је утврђен правилима Законика (чл. 378 ст. 2 ЗКП): 1. отва

Биљана Лазић, виши судијски сарадник>

Аутор сентенце: