Кривично право - Процесно право

ОДМЕРАВАЊЕ ВИСИНЕ ЗАТВОРСКЕ КАЗНЕ

Објављено: 22.07.2014

Приликом одмеравања казне за извршено кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297, ст.4, у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из чл.289, ст.3.КЗ, ценећи нарочито јачину повреде заштићеног добра, првостепена пресуда којом је окривљени осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, у ситуацији када су у предметној саобраћајној незгоди три особе изгубиле живот, а шест особа задобило лаке телесне повреде, и када је саобраћајна незгода искључиво последица пропуста окривљеног, није у довољној мери адекватна специјалној и генералној превенцији.

Из образложења:

„Основано се жалбом Основног јавног тужиоца у Новом Саду побија првостепена пресуда због одлуке о кривичној санкцији, из разлога што се и по оцени овог суда, имајући у виду све околности које утичу на одмеравање казне, прописане чл.54 КЗ, не може очекивати да ће се казном затвора у трајању од 1 (једне) године, у конкретном случају, постићи сврха кажњавања, како у погледу индивидуалне, тако ни у погледу специјалне превенције, посебно када се има у виду јачина повреде заштићеног добра, односно чињеница да су у предметној саобраћајној незгоди три особе изгубиле живот, док је шест задобило лаке телесне повреде, као и да је саобраћајна незгода искључиво последица пропуста окривљеног Д.Ђ., због чега, и по оцени овог суда, првостепени суд није у довољној мери ценио околности које су од утицаја на одмеравање казне.

Имајући у виду напред наведено, овај суд је усвајањем жалбе јавног тужиоца преиначио првостепену пресуду погледу одлуке о кривичној санкцији, те је окривљеног Д.Ђ. због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл.297, ст.4, у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из чл.289, ст.3.КЗ огласио кривим, ценећи при томе исте оне олакшавајуће околности које је и првостепени суд имао у виду и ценио приликом доношења одлуке о кривичној санкцији („..младу доб окривљеног, поготово у време извршења кривичног дела, чињеницу да је до сада неосуђиван, те да је од времена извршења дела прошло више од 6 године, за који период није био у сукобу са законом, да је породичан, отац двоје млт. деце, да се коректно држао током кривичног поступка, доприносећи тиме његовом бржем окончању, те да је готово признао извршење дела за које се терети, односно да је био веома искрен, те имајући у виду наступелу веома тешку последицу, а тиме и сву тежину дела који је предмет овог кривичног поступка, при чему га ни оштећени не терете и нису заинтересовани за његов кривични прогон..“ из првостепене пресуде Основног суда у Новом Саду, посл. бр. посл.бр. К.1115/10 од 22.12.2011. године), а у одсуству отежавајућих околности осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године и 6 (шест) месеци.“

Из пресуде Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.541/12 од 26.11.2013. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду, посл.бр. К.1115/10 од 22.12.2011. године

Аутор сентенце: Биљана Тадић, виши судијски сарадник