ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Прикази - Кривично право

ОСНОВНА НАЧЕЛА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА (са посебним освртом на новине)

Објављено: 28.07.2014

Биљана Тадић, виши судијски сарадник

Из образложења:

Циљ кривичног поступка је да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које прописује кривични закон, на основу законитог и правично спроведеног поступка. Основна начела кривичног поступка, прописана Главом I, Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број: 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 и 45/2013), а заштићена, такође, и Уставом Републике Србије и ратификованим међународним актима из области људских права, представљају процесна правила о највишим процесним појмовима и институтима, одређују карактер кривичног поступка и пружају смернице у тумачењу и примени одредаба ЗКП. Основна начела на којима се темељи кривични поступак и која служе остваривању наведеног циља кривичног поступка су следећа:

1. НАЧЕЛА FAVOR DEFENSIONIS (ПРЕДНОСТ ОДБРАНЕ)

Ова начела представљају скуп погодности (правних претпоставки, правних фикција и правних забрана) установљених на страни окривљеног, чији је циљ да се побољша процесни положај окривљеног и последица су тежње изједначавања положаја процесних странака (тужиоца и окривљеног). Ова начела су:

1.а. Претпоставка невиности: свако се сматра невиним све док се његова кривица за кривично дело не утврди правноснажном одлуком суда (чл.3, ст.1. ЗКП). Ово начело је ојачано изричито прописаном дужношћу државних и других органа и организација, средстава јавног информисања и удружења, као и јавних личности да се придржавају правила ове претпоставке и да својим јавним изјавама о окривљеном, кривичном делу и поступку не повређују права окривљено (чл.3, ст.2 ЗКП).

1.б. In dubio pro reо: у случају сумње у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, постојање обележја кривичног дела или примена неке друге одредбе кривичног закона, суд ће у пресуди или решењу, које одговара пресуди, решити у корист окривљеног (чл.16, ст.5. ЗКП). То значи да ће судија, када се нађе у сумњи о постојању чињенице која иде у корист окривљеног, узети да је она утврђена, и обрнуто, у случају сумње о постојању чињенице која иде на штету окривљеног, узети да она није утврђена.

1.в. Забрана reformatio in peius: процесна забрана измене правноснажне судске одлуке на штету окривљеног (чл.4, ст.2. ЗКП).

1.г. Non bis in idem: Овом процесном забраном двоструког суђења о истој ствари установљено је да нико не може да буде гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба одбијена или је поступак правноснажно обустављен (чл.4, ст.1. ЗКП).

2. ПОЧЕТАК КРИВИЧНОГ ГОЊЕЊА И ПОЧЕТАК КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Важећи ЗКП је тачно прецизирао почетак кривичног гоњења и почетак кривичног поступка.

2.а. Почетак кривичног гоњења

● Почетак кривичног гоњења за кривична дела за која се гони по службеној дужности наступа:

- првом радњом јавног тужиоца, или овлашћених службених лица полиције на основу захтева јавног тужиоца, предузетом у складу са овим закоником ради провере основа сумње да је учињено кривично дело или да је одређено лице учинило кривично дело (чл.5, ст.2, тач.1);

● Почетак кривичног гоњења за кривична дела за која се гони по приватној тужби наступа:

- подношењем приватне тужбе (чл.5, ст.2, тач.1)

2.б. Почетак кривичног поступка

● Редовни кривични поступак:

- доношењем наредбе о спровођењу истраге (чл.7, тач.1)

- потврђивањем оптужнице којој није претходила истрага (чл.7, тач.2)

● Посебни поступци:

- доношењем решења о одређивању притвора пре подношења оптужног предлога у скраћеном поступку (чл.7, тач.3)

- одређивањем главног претреса или рочишта за изрицање кривичне санкције у скраћеном поступку (чл.7, тач.4)

- одређивањем главног претреса у поступку за изрицање мере безбедности обавезног психијатријског лечења (чл.7, тач.5)

3. ОВЛАШЋЕНИ ТУЖИЛАЦ И НАЧЕЛО ЛЕГАЛИТЕТА

Важећи ЗКП је изричито одредио ко је овлашћен за предузимање кривичног гоњења.

● За кривична дела за која се гони по службеној дужности:

- овлашћени тужилац је јавни тужилац (чл.5, ст.1)

- ако јавни тужилац изјави да одустаје од оптужбе (чл.52), на његово место може ступити оштећени као тужилац, под условима прописаним овим закоником (чл.5, ст.3)

● За кривична дела за која се гони по приватној тужби:

- овлашћени тужилац је приватни тужилац

Начело легалитета - законитост кривичног гоњења

Ово начело кривичног гоњења ex lege установљава обавезу јавног тужиоца да предузме кривично гоњење за кривична дела за која се гони по службеној дужности увек када се за то испуне законом прописани услови (чл.6, ст.1):

- када постоје основи сумње да је учињено кривично дело, или

- када постоје основи сумње да је одређено лице учинило кривично дело.

Одступања од овог начела законитости представљају следеће процесне установе:

- предлог оштећеног, као претходни нужн услов,за поједина кривична дела када је то прописано законом (чл.6, ст.2)

- одлагање или непредузимање кривичног гоњења од стране јавног тужиоца, изузетно, под условима прописано овим закоником (чл.6, ст.3; чл.283. и 284).

Супротно овом начелу легалитета је начело опортунитета, којим је јавни тужилац овлашћен да процењује целисходност (опортунитет) кривичног гоњења пре него што се одлучи да га предузме

4. НАЧЕЛО МАТЕРИЈАЛНЕ ИСТИНЕ

Ово начело представља скуп процесних наредби и установа којима се обезбеђује да истина која се у кривичном поступку утврђује мора бити: материјална (материјална истина, тј. чињенично стање које представља потпуни одраз реалитета, не утврђује се у сваком судском поступку, нпр. у парничном поступку је довољно утврдити формалну, тј. процесну истину). Овe процесне наредбе су:

- дужност свих органа кривичног поступка да непристрасно разјасне сумњу о кривичном делу (јавни тужилац и полиција), тј. непристрасно оцене изведене доказе (суд) и да са једнаком пажњом испитују (јавни тужилац и полиција), тј.утврђују (суд) чињенице које терете окривљеног или иду у корист окривљеном (чл.6, ст.4 и чл.16, ст.2);

- заснованост пресуде, или решења које одговара пресуди, само на чињеницама у чију извесност је суд уверен (чл.16, ст.4);

- изведени докази се цене по слободном уверењу судије (чл.16, ст.3), а не по формалним законским правилима.

Процесне установе које ограничавају дејство начела материјалне истине су:

- везаност суда предлозима странака - суд изводи доказе на предлог странака (чл.15, ст.3); ово процесно правило је ублажено извесном доказном иницијативом суда (чл.15, ст.4), ограниченом на: могућност давања налога странци да предложи допунске доказе или, изузетно, могућност самосталног одређивања извођења допунских доказа у стриктно одређеним процесним ситуацијама (противречност или нејасноћа изведених доказа или неопходност ради свестраног расправљања предмета доказивања);

- ограниченост доказних предлога – прикупљање и извођење доказа се изводи по правилима одређеним Закоником (чл.15, ст.1); нпр. докази се не могу слободно и неограничено подносити у сваком стадијуму поступка (докази који су странкама и оштећеном били познати, али без оправданог разлога нису били предложени на припремном рочишту, неће се извести-чл.350, ст.1).

Поред наведених, остале процесне установе које нису садржане у основним одредбама, а којима се ограничава дејство начела материјалне истине су: поменута забрана reformatio in peius, правноснажност судских одлука, право окривљеног да брани „ћутањем“ и да не исказује истину и друге.

5. ОПТУЖНО (АКУЗАТОРСКО) НАЧЕЛО

Ово начело установљава одвојеност процесних функција и главних процесних субјеката у кривичном поступку. Одредбом којом је изричито прописано да је терет доказивања оптужбе на тужиоцу (чл.15, ст.2), установљавањем страначке-тужилачке истраге (чл.298), проширењем овлашћења одбране у прикупљању доказа (чл.301) и редуковањем доказне иницијативе суда у доказном поступку (чл.15, ст.3. и 4), Законик је јасно дао предност оптужном начелу, по којем су три основне процесне функције (оптужење, суђење и одбрана) одвојене и подељене на три одвојена прцесна субјекта (тужилац, суд и окривљени). Према овом начелу-тужилац оптужује, одређује предмет и обим суђења и сноси терет доказивања оптужбе, окривљени се брани, а суд пресуђује на основу доказног материјала прикупљеног контрадикторном расправом странака.

Процесне установе које ограничавају дејство начела материјалне истине су:

- иако редукована-ипак присутна доказна иницијатива суда у доказном поступку (чл.15, ст.4), и

- одговорност суда за тачност и потпуност утврђеног чињеничног стања (разлог за укидање првостепене пресуде и враћање предмета на поновно суђење-чл.458, ст.1).

Супротно овом је истражно (инквизиторско) начело које се састоји у спајању основних процесних функција и њиховом поверавање суду, као једином процесном субјекту, који врши све три процесне функције: гоњења, суђења и одбране.

>

Аутор сентенце: Биљана Тадић, виши судијски сарадник