ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Кривично право - Материјално право

ИЗРИЦАЊЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ ЗАБРАНА ПРИБЛИЖАВАЊА И КОМУНИКАЦИЈЕ СА ОШТЕЋЕНОМ КОД КРИВИЧНОГ ДЕЛА НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ ИЗ ЧЛ. 194. СТ. 1. КЗ

Објављено: 26.09.2019

Изрицањем мере безбедности забрана приближавања и комуникације са оштећеном (супругом окривљеног), којој је заједничко малодобно дете поверено на самостално вршење родитељског права, не угрожава се однос и одржавање личних односа малодобног детета са оцем (окривљеним), у ситуацији када се виђање и одржавање личних односа малодобног детета и окривљеног не морају остваривати одласком код мајке детета.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Новом Саду посл. бр. К 558/2017 од 14.09.2018. године, М.М. је оглашен кривим због кривичног дела насиље у породици из чл. 194 ст. 1 КЗ, па је за наведено кривично дело осуђен на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци. Истом пресудом, на основу чл. 89 а ст. 1 КЗ у вези чл. 78, 79 и 80 КЗ, окривљеном је изречена и мера безбедности забране приближавања и комуникације са оштећеном А.М., тако што је окривљеном забрањен приступ оштећеној на удаљености мањој од 500 метара и то приступ у простору око места становања оштећене, као и свака даља комуникација са оштећеном, а изречена мера има трајати 3 (три) године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим да се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере. Против наведене пресуде благовремено је уложио жалбу бранилац окривљеног, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због повреде кривичног закона, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због одлуке о кривичним санкцијама и другим одлукама, са предлогом да другостепени суд преиначи првостепену пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе или изрекне блажу казну, односно условну осуду. Неосновано се жалбом браниоца окривљеног побија првостепена пресуда у погледу изречене мере безбедности забране прилажења и комуникације са оштећеном А.М., обзиром на чињеницу да је раније долазило до сукоба између окривљеног и оштећене, а оправдано се може очекивати да би даље вршење радњи окривљеног према оштећеној било опасно по оштећену. Неосновано се у жалби браниоца окривљеног наводи да се изрицањем овакве мере угрожава однос и одржавање личних односа малодобног детета са оцем, имајући у виду да је заједничко малодобно дете окривљеног и оштећене поверено на самостално вршење родитељског права мајци, са којом је окривљеном забрањено комуницирање и прилажење, а поготово имајући у виду дужину изречене кривичне санкције. Овакви жалбени наводи браниоца окривљеног се од стране овог суда оцењују као неосновани, обзиром на чињеницу да се виђање и одржавање личних односа малодобног детета и окривљеног не морају остваривати одласком код мајке детета, којој је поверено самостално вршење родитељског права, већ и на друге начине, а сама оштећена је у току првостепеног поступка изјавила да је пресудом којом је одлучено да се малодобно дете поверава мајци на самостално вршење родитељског права као модел виђања са оцем, одређено виђање у просторијама Центра за социјални рад.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл. бр. Кж.1.290/18 од 23.11.2018. године, којом је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног, изјављена против пресуде Основног суда у Новом Саду посл. бр. К.558/17 од 14.09.2018. године и првостепена пресуда потврђена>

Аутор сентенце: Глигор Ненић, судијски сарадник