ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Породично право

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Објављено: 27.12.2018

Могућност одређивања заштитних мера и без одговарајућег захтева постоји само у споровима за заштиту права детета и споровима за вршење односно лишење родитељског права по одредби члана 273 став 3 Породичног закона, док одступање од начела диспозиције у споровима за заштиту од насиља у породици подразумева да суд када је постављен захтев за заштиту од насиља у породици може одредити и ону меру заштите која није тражена, ако оцени да се њом најбоље постиже заштита у смислу одредби члана 287 Породичног закона.

Из образложења:

Првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев и против туженог су одређене мере заштите од насиља у породици тако што му је забрањено да се приближава тужиљи на удаљености мањој од 5 метара и да је узнемирава на било који начин којим се угрожава њен телесни интегритет, душевно здравље и спокојство. Исте мере заштите су одређене и против тужиље према туженом, све са трајањем од годину дана почев од дана правноснажности пресуде.

Тужиља је изјавила благовремену жалбу којом наведену пресуду побија у делу којим су против ње одређене мере заштите и делу којим је одлучено о трошковима поступка из свих разлога прописаних одредбом члана 373 став 1 Закона о парничном поступку.

Жалбено побијање првостепене одлуке се своди на то да је суд протв тужиље одредио мере заштите од насиља у породици, иако тужени у поступку није поставио такав захтев. Суд своју одлуку заснива на чињеничном утврђењу да у понашању обе странке постоје елементи насиља који се манифестују у њиховом обостраном узнемиравању, провокацијама и вређању. Са полазиштем на изнето, позивом на одредбе чланова 197 и 198 Породичног закона одређује мере заштите против обе странке налазећи их сврсисходним и да ће странкама за одређени временски период омогућити мир, спокојство, безбедност и живот без страха.

Међутим, независно од чињеничног утврђења, по становишту овог суда у одсуству захтева туженог да се против тужиље одреде мере заштите, првостепени суд није био овлашћен да их сам одреди.Могућност одређивања заштитних мера и без одговарајућег захтева постоји само у споровима за заштиту права детета и споровима за вршење односно лишење родитељског права по одредби члана 273 став 3 Породичног закона, док одступање од начела диспозиције у споровима за заштиту од насиља у породици подразумева да суд када је постављен захтев за заштиту од насиља у породици може одредити и ону меру заштите која није тражена, ако оцени да се њом најбоље постиже заштита у смислу одредби члана 287 Породичног закона. Дакле, у поступку мора егзистирати захтев за заштиту од насиља у породици чијим границама суд није везан у смислу да може да одреди меру коју сматра најадекватнијом околностима случаја. Будући да су у конкретном случају странке пунолетна лица, а да у поступку тужени није поставио захтев за заштиту од насиља у породици управљен према туженој, првостепена пресуда је у побијаном делу укунута, без враћања предмета првостепеном суду на поновно суђење, имајући у виду одредбу члана 3 став 1 Закона о парничном поступку која прописује да суд одлучује у границама захтева који су постављени у поступку.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл.број ГЖ2-610/18 од 22.11.2018.године, којом је укинута пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П2-2185/17 П2Н.94/17 од 13.08.2018. године >

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник