ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Парнични поступак

МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ СУДА

Објављено: 20.05.2020

Одредбом члана 45 ЗПП-а прописано је да је за суђење у споровима за заштиту права потрошача, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на чијем подручју потрошач има пребивалиште, односно боравиште.

Из образложења:

Решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П-2420/18 од 29.01.2019. године, Основни суд у Новом Саду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и олучио да ће, након правноснажности тог решења спис бити упућен Трећем Основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду на даље поступање.

Према стању у спису, тужиља је дана 22.03.2018. године поднела тужбу првостепеном суду против туженог, у којој је навела да је са Pireus Bank AD дана 17.04.2014. године закључила Уговор о динарском кредиту за рефинансирање број 12516945500349925 на износ од 1.280.000,00 динара. У тужби је даље наведено да је чланом 1 став 1 тачка 1.8 алинеја а. предметног Уговора тужена на терет тужиље уговорила једнократну накнаду за пуштање у течај кредита и то 2% од износа пуштеног кредита у динарима, односно износ од 25.600,00 динара, као и да је предметну накнаду тужена и наплатила тако што је по пуштању средстава по предметном кредиту, тужиљи обуставила наведени износ.

Основано се жалбом тужиље истиче да је побијана одлука донета погрешном применом материјалног права, будући да је првостепени суд, приликом одлучивања, пропустио да примени одредбу члана 41 став 6 Закона о заштити корисника финансијских услуга, члана 44 став 1 тачка 5 Закона о заштити потрошача и сходно томе, одредбу члана 45 ЗПП-а.

Одредбом члана 41 став 6 Закона о заштити корисника финансијских услуга прописано је да непоштена пословна пракса и неправичне уговорне одредбе имају значење утврђено законом којим се уређује заштита потрошача.

Одредбом члана 44 став 1 тачка 5 Закона о заштити потрошача прописано је да се уговорне одредбе сматрају неправичним, без обзира на околности појединачног случаја, ако имају за предмет или последицу, између осталог и одређивање месне надлежности суда ван пребивалишта, односно боравишта потрошача.

Одредбом члана 45 ЗПП-а прописано је да је за суђење у споровима за заштиту права потрошача, поред суда опште месне надлежности, надлежан и суд на чијем подручју потрошач има пребивалиште, односно боравиште.

Како је одредбом члана 17 предметног уговора, уговорена надлежност суда са седиштем у Београду, иако је исти закључен у Новом Саду од стране Pireus Bank AD Београд, као правног претходника туженог, те иако је пребивалиште корисника финансијске услуге, овде тужиље у Новом Саду, произилази да се ради о неправичној уговорној одредби у смислу одредбе члана 44 став 1 тачка 5 Закона о заштити потрошача у вези са чланом 41 став 6 Закона о заштити корисника финансијских услуга, а како се то жалбом основано указује.

Стога се у конкретном случају, при оцени основаности истакнутог приговора месне ненадлежности првостепеног суда, има применити одредба члана 45 ЗПП-а, која предвиђа могућност да поред суда опште месне надлежности, буде месно надлежан и суд на чијем подручју потрошач има пребивалиште, односно боравиште.

Како је тужиља, чије је пребивалиште у Новом Саду, а на којој је било право избора месно надлежног суда, засновала месну надлежност подношењем тужбе првостепеном суду у Новом Саду, жалба је усвојена, а побијано решење преиначено као у изреци.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-889/19 од 12.03.2019.године, којим је преиначено решење Основног Суда у Новом Саду посл.број П-2420/2018 од 29.01.2019.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник