ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Парнични поступак

НАЧЕЛО СЛОБОДНЕ ОЦЕНЕ ДОКАЗА

Објављено: 21.12.2018

Начело слободне оцене доказа или слободног судијског уверења карактерише одсуство законом утврђених правила о избору доказа, рангирању доказа према доказној снази и о начину испитивања појединог доказа. Суд слободно цени изведене доказе, али та слобода суда није апсолутна, већ је она ограничена чињеницом да доказивање мора обухватити све чињенице које су важне за доношење одлуке.

Из образложења:

Побијаном пресудом обавезана је тужена да тужиоцу у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде врати позајмљени износ од 30.000 евра са каматом коју обрачунава Централна европска банка од 06.12.2011. године па до исплате, под претњом принудног извршења.

Према утврђењу првостепеног суда, парничне странке се познају од раније, тужилац је куповао станове од тужене, која је као физичко лице била инвеститор на више локација у Новом Саду, између којих и на локацији Ј.Ч. бр. 76 и 78. Дана 06.12.2011. године тужилац и тужена су сачинили Изјаву којом тужилац и тужена потврђују својим потписима на истој, да је тужилац истог дана туженој позјамио износ од 30.000,00 евра, те је тужена својим потписом потврдила да неће отуђити стан ознаке С 11, површине 59 м2 у поткровљу стамбеног објекта у ул. Ј.Ч. број 78 у Новом Саду, најкасније до кад не врати износ од 30.000 евра. Ова изјава је оверена у Основном суду у Новом Саду под посл.бр. Ов1 43444/11. Истог дана су парничне странке сачиниле и потписале изјаву којом се потврђује да се тужена обавезује да ће плаћати 900 евра најкасније до 06. у месецу, почев од 06.01.2012. године, тужиоцу, све до када тужена не врати износ од 30.000 евра.

Тужена је током поступка истицала да су она и сведок Б.К.,њен супруг, који је наведено потврдио у свом исказу, тужиоцу на име камате укупно 14 месечних рата исплаћивали камату на зајам у износу од 900 евра месечно, односно да су му исплатили укупан износ од 12.600 евра. Да су тужена и сведок Б.К. тужиоцу исплатили одређени износ потврдио је и сведок Д.Т.

Првостепени суд усваја тужбени захтев у целости наводећи да тужена током поступка није доказала да је исплатила износ од 12.600 евра, јер о наведеним уплатама није достављен писмени доказ.

Одлучујући о жалби тужене, овај суд налази да се закључак првостепеног суда, да тужена није извршила исплату износа од 12.600 евра, за сада не може прихватити. Ово из разлога што је до таквог закључка суд дошао прихватањем исказа тужиоца, а не верујући туженој и сведоцима Б.К. и Д.Т., при чему је изостала савесна оцена изведених доказа, тј. првостепени суд није извршио садржајну и суштину анализу и оцену сваког доказа по његовој унутрашњој вредности, у вези са објективном стварношћу и узајамној вези са другим доказима и утврђеним чињеницама, што практично има за последицу да побијана одлука у делу преко износа од 17.400 евра нема квалитетан део одлуке који суд цени приликом њеног испитивања, што представља битну повреду из члана 374 став 2 тачка 12 ЗПП, што је разлог за укидање побијане пресуде у овом делу. У конкретном случају потпуно је изостала оцена изведених доказа-исказа тужене и сведока Б.К. и Д.Т., при чему је првостепени суд пропустио да да разлоге у погледу усвајања тужбеног захтева и у делу који се односи на износ од 12.600 евра, док изнети разлози за усвајање тужбеног захтев, нису довољни да би се на њима засновала правилна и законита одлука, а на шта се основано указује у жалби тужене.

Апелациони суд је становишта да слободна оцена доказа не дозвољава произвољност, већ обавезује судију да истинитост одлучних чињеница образложи закључком који сам изводи из спроведених доказа, због чега је првостепени суд био дужан да у образложењу изнесе јасне разлоге због којих је у целости усвојио тужбени захтев.

Наиме, начело слободне оцене доказа или слободног судијског уверења, из члана 8 ЗПП карактерише одсуство законом утврђених правила о избору доказа, рангирању доказа према доказној снази и о начину испитивања појединог доказа. Суд слободно цени изведене доказа, али та слобода суда није апсолутна, већ је она ограничена чињеницом да доказивање мора обухватити све чињенице које су важне за доношење олуке.

Према оцени овог суда, основано се жалбом тужене указује да првостепена пресуда не садржи разлоге о чињеницама битним за оцену основаности тужбеног захтева, та да је оцена изведених доказа од стране првостепеног суда дата паушално. Наиме, првостепени суд је пропустио да да оцену свих изведених доказа, а пре свега тужене и саслушаних сведока, те да у образложењу пресуде наведе зашто је исказ тужиоца веродостојан доказ, а исказ тужене и сведока то није. Такође, управо одуство рангирања доказа према доказној снази, упућује на то да се не може прихватити став првостепеног суда да тужена није доказала да је вршила уплате из разлога непостојања писаног доказа о извршеним исплатама.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж- 525/2018 од 22.03.2018.године којом је делимично укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-7382/16 од 24.10.2017.године>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник