Грађанско право - Породично право

НАДЛЕЖНОСТ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У СЛУЧАЈУ ПРОМЕНЕ УОБИЧАЈЕНОГ БОРАВИШТА ДЕТЕТА

Објављено: 28.02.2024

У случају када дете промени уобичајено боравиште, надлежни у материји родитељске одговорности и заштите деце, јесу органи државе новог уобичајеног боравишта детета. Ради оцене да ли у конкретном случају постоји надлежност суда Републике Србије да поступа по тужби ради вршења родитељског права, потребан услов је да се уобичајено боравиште млт. детета парничних странака тренутно налази на територији Републике Србије.

Из образложења:

Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-408/23 од 28.04.2023. године тужба тужиље је одбачена. Основни суд у Новом Саду се огласио апсолутно ненадлежним за поступање у овој правној ствари. Укинуте су све спроведене радње у овом поступку.

Одредбом члана 1. став 1 Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, која је потврђена Законом о потврђивању Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, која је ступила на снагу дана 01.11.2016. године, прописано је да су циљеви Конвенције, између осталог, одређивање државе чији су органи надлежни за предузимање мера за заштиту личности и имовине детета, одређивање права које ће ти органи примењивати у вршењу своје надлежности и одређивању меродавног права за родитељску одговорност.

Одредбом члана 5. став 1 Конвенције је прописано да су судски или управни органи државе уговорнице у којој дете има уобичајено боравиште надлежни да одреде мере за заштиту личности и имовине детета. Ставом 2 је наведено да ако дете заснује уобичајено боравиште у другој држави уговорници, надлежни су органи државе новог уобичајеног боравишта детета, осим у случају из члана 7. (којим је прописано да у случају незаконитог одвођења или задржавања детета, органи државе уговорнице у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре задржавања односно одвођења задржавају надлежност све док дете не стекне уобичајено боравиште у другој држави и: а) свако лице, установа или друго тело које има право старања не пристане на то одвођење односно задржавање, или б) дете у тој другој држави борави у периоду од најмање годину дана од тренутка када је лице, установа или друго тело које има право старања сазнало или морало сазнати где се дете налази, ниједан поступак по захтеву за враћање детета поднет у том периоду није у току, а дете се прилагодило новој средини):

Наведеним чланом 5. став 1 Конвенције је омогућено заснивање надлежности суда оне државе уговорнице који најподробније може да процени најбољи интерес детета и утврди околности у којима оно живи јер су му, по правилу, докази лако доступни и без тешкоћа може да прибави (евентуално) мишљење детета. Стога је по критеријуму уобичајеног боравишта детета заснована редовна међународна надлежност за одлучивање о свим врстама мера (трајним, привременим и хитним) за заштиту личности и имовине детета. Промена уобичајеног боравишта детета и заснивање уобичајеног боравишта у другој држави уговорници води уступању надлежности суду новог уобичајеног боравишта детета (члан 5. став 2 Конвенције), осим у случају незаконитог одвођења или задржавања детета (члан 7. Конвенције).

Имајући у виду стање у спису предмета, те цитиране одредбе материјалног права, овај суд налази да је погрешан закључак првостепеног суда да у конкретном случају није надлежан да поступа по тужби у делу који се односи на вршење родитељског права.

Наиме, како то произлази из цитираног члана 5 став 2 Конвенције, у случају када дете промени уобичајено боравиште, надлежни у материји родитељске одговорности и заштите деце, јесу органи државе новог уобичајеног боравишта детета. Дакле, ради оцене да ли у конкетном случају постоји надлежност суда Републике Србије да поступа по тужби ради вршења родитељског права, потребан услов је да се уобичајено боравиште млт. детета парничних странака тренутно налази на територији Републике Србије.

Према стању у спусу предмета, млт. А.Ј. почев од јуна 2020.године непрекидно борави у Републици Србији, што је у овом тренутку више од три године у континуитету. У наведеном периоду, млт А.Ј. је од 10.08.2020. године до 05.01.2021. године живео са мајком у Новом Саду, на адреси К.С. бр. 37, када га поново преузима отац, након чега млт. А.Ј. непрекидно, и данас живи са оцем у Београду. Имајући у виду ову чињеницу погрешан је закључак првостепеног суда да су парничне странке дошле у Републику Србију како би ту привремено боравили, те да је уобичајено боравиште млт. А. у САД. У прилог закључку да се уобичајено боравиште млт. А. налази у Републици Србији указује и садржина дописа Chartwell International School из Београда од 25.11.2022. године у којем је јасно наведено да је млт. А.Ј. уписан као редован ученик у седми разред ове школе, школске 2022-2023. године и да редовно похађа наставу. Осим тога, у допису Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд, од 18.10.2021. године, који је сачињен за потребе поступка пред ОЈТ, а након обављене кућне посете стручног тима оцу А.Ј. и његовом млт. сину, између осталог, наводи се да је млт. А. изјавио да му се школа свиђа и да има добро друштво. Следом наведеног, те како из списа предмета произлази да млт. А. у Републици Србији борави у континуитету сада већ дуже од три године, од чега више од две године код оца у Београду, као и да је у Републици Србији похађао и завршио два разреда основне школе, несумњиво је да је у овом тренутку уобичајено боравиште млт.детета парничних странака на територији РС.

Имајући у виду претходно наведено, односно да је уобичајено боравиште заједничког млт. детета парничних странака промењено, те да се тренутно налази на територији Републике Србије, у складу са цитираном одредбом члана 5. став 1 Конвенције о надлежности, меродавном праву, признању и извршењу одлука и сарадњи у материји родитељске одговорности и мера за заштиту деце, у конкретном случају постоји надлежност суда Републике Србије да поступа по тужби која се односи на вршење родитељског права.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл. бр. Гж2- 32/23 од 10.07.2023.године којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл. бр. П2-408/23 од 28.04.2023. године

Аутор сентенце: Радмила Стојановић, виши судијски сарадник