ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

НАЈНИЖИ ИЗНОС ПЕНЗИЈЕ ЗА КОРИСНИКЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ

Објављено: 20.05.2020

Одредбама члана 76 став 2 и став 5 Закона о пензијском и инвалидском осигурању за кориснике у осигурању запослених и у осигурању самосталних делатности, није одређен фиксни износ најниже пензије, већ су дати параметри на основу којих се исти утврђује, односно ванредно усклађује, уколико наступе одређене околности предвиђене у тим одредбама, док је одредбом члана 76 став 3 Закона о пензијском и инвалидском осигурању фиксно одређен најнижи износ пензије за кориснике пољопривреднике, на дан 01.01.2011. године у износу од 9.000,00 динара.

Из образложења:

Побијаном пресудом Основног суда у Новом Саду пословни број П-1486/17 од 09.05.2017. године тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Дирекција Покрајинског фонда Нови Сад да тужиоцу П.Ј. из Падине , на име материјалне штете због мање исплаћених месечних износа припадајуће старосне пезније за период од 01.02.2014. године до 28.02.2017. године исплати укупан износ од 36.000.00 динара са законском затезном каматом рачунајући од доспелости сваког месечног потраживања па до коначне исплате, као и да се обавеже тужени да тужиоцу накнади трошкове овог спора са законском затезном каматом почев од дана пресуђења па до исплате, а све у року од 8 дана од правноснажности пресуде под претњом принудног извршења је одбијен.

Правилно првостепени суд примењује и тумачи одредбе члана 76 Закона о пензијском и инвалидском осигурању . У наведеном члану, у другом и петом ставу, за кориснике у осигурању запослених и у осигурању самосталних делатности, није одређен фиксни износ најниже пензије, већ су дати параметри на основу којих се исти утврђује, односно ванредно усклађује, уколико наступе одређене околности предвиђене у тим одредбама, док је у трећем ставу фиксно одређен најнижи износ пензије за кориснике пољопривреднике, на дан 01.01.2011. године у износу од 9.000.00 динара.

Наиме, решењем директора Фонда о најнижем износу пензије од 01.01.2011. године, које је донето 26.01.2011. године, директор туженог је, користећи статутарна овлашћења, управо на основу наведених законских одредаба, утврдио износ најниже пензије, за оне категорије, за које по закону, то може учинити, а то су корисници у осигурању запослених и у осигурању самосталних делатности. То решење се свакако није могло односити на кориснике у осигурању пољопривредника, имајући у виду да се решењем туженог, као актом ниже правне снаге не може побијати закон, као виши правни акт, стога су супротни жалбени наводи неосновани.

Решењем о исправци, које је објављено у „Службеном гласнику РС“ број 77/2016 дана 14.09.2016. године, а којим се ближе одређује став члана наведеног у преамбули, не мења се правни став суда, да Закон није дао овлашћење туженом да утврди другачији износ најниже пензије за кориснике пољопривреднике од номиналног износа утврђеног Законом, у висини 9.000,00 динара. Стога су без значаја примедбе тужиоца које се односе на форму овог решења, наводећи између осталог да исто није потписано, посебно, јер непотписано ршење не би могло да буде објављено, а општи акти производе правно дејство даном објављивања.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-3343/17 од 20.08.2019.године, којом је потврђена пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-1486/17 од 09.05.2017.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник