ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Облигационо право

НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗА ПРЕТРПЉЕНИ СТРАХ ИЗАЗВАН БРИГОМ ЗА ДРУГОГ

Објављено: 14.07.2021

Накнаду штете због претрпљеног страха може остварити само лице које је непосредно претрпело страх због осећаја сопствене угрожености, а не и лице које је претрпело страх изазван бригом за другог, макар се радиоло и о неком врло блиском.

Из образложења:

Основано се жалбом туженог указује да је тужбени захтев тужиоца за накнаду нематеријалне штете на име претрпљеног страха усвојен погрешном применом одредбе члана 200. Закона о облигационим односима. Наиме, посматрано са медицинског аспекта, страх представља психички поремећај личности човека који може имати лакши или тежи облик и манифестује се пре свега као страх за живот који настаје у тренуцима када се неко лице нађе суочено са смрћу или повредама. Такав страх представља повреду здравственог и телесног интегритета човека, дакле вид нематеријалне штете за који у смислу члана 200. Закона о облигационим односима оштећеном припада право на накнаду чија висина зависи од интензитета и времена трајања страха. Из наведеног произилази да накнаду штете због претрпљеног страха може остварити само лице које је непосредно претрпело страх због осећаја сопствене угрожености, а не и лице које је претрпело страх изазван бригом за другог, макар се радило и о неком врло блиском. Дакле, правно признати облик накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх постоји само у случају када је страх претрпело лице због осећаја сопствене угрожености.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужилац претпрпео страх када је пас у власништу туженог напао пса у власништу његове мајке, и притом му нанео повреде меког ткива у пределу леве ноге. Млт. тужилац је трпео страх и након штетног догађаја у интензитету и трајању како је детаљно описано у чињеничном стању побијане пресуде. Међутим, страх који је тужилац трпео није страх за себе, већ за свог кућног љубимца за кога је, како је то и у тужби наведено, изузетно емотивно везан. Такође, и законска заступница тужиоца, мајка И.Ј., у свом исказу јасно наводи да је С. након овог догађаја стално причао о томе шта се десило, повремено је плакао због пса и није дао да се пас шета. И вештак неуропсихијатар у свом налазу и мишљењу наводи да дечак (након овог догађаја) има страх када иде у шетњу са својим псом. Из свега изнетог несумњиво произилази да се страх млдб. тужиоца односи искључиво на страх због пса, односно да се тужилац плаши да би се могла поновити ситуација да приликом шетње са својим псом истог нападне неки други пас и нанесе му повреде.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-4338/18 од 01.03.2021.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.број П-8011/16 од 13.09.2018.гoдине>

Аутор сентенце: Драган Петронијевић, судијски сарадник