ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Радно право

НАКНАДА НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ЗБОГ ПРЕМЕШТАЈА НА ДРУГО РАДНО МЕСТО

Објављено: 18.07.2019

Понуда премештаја на друго ниже радно место, на шта је запослени пристао, само по себи није узрок чија је последица повреда части, угледа и права личности-достојанства на раду.

Из образложења:

Првостепеном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан је тужени да тужиљи исплати и то: на име претрпљених душевних болова због повреде угледа и части износ од 60.000,00 динара, на име претрпљених душевних болова због повреде права личности-достојанства на раду износ од 60.000,00 динара и на име претрпљеног страха износ од 70.000,00 динара.

Према чињеничном утврђењу првостепене пресуде, тужиља је била у радном односу код туженог по основу решења туженог од 23.03.2012. године и обављала је послове контисте, за које је предвиђено више образовање-VI CCC економског смера.

Aнексом број 1 уговора о раду од 23.09.2014. године тужени је тужиљу распоредио на послове спремачице у вртићу, за које послове је предвиђена завршена основна школа.

Код туженог су спровођене организационе променe, укидана су радна места и одређеном броју запосленх је престао радни однос као технолошком вишку. Тужени је тужиљи уместо престанка радног односа као технолошком вишку понудио пемештај на друге послове.

Даље, првостепени суд описује понашање тужиље приликом и након потписивања анекса од 23.09.2014. године, описује њена осећања, која су се јавила након премештаја будући да је тужиља премештај на послове спремачице доживела стресно, понижавајуће, сматрала је да је колеге сажаљевају и осећала се повређено чињеницом да је премештена на послове најнижег ранга код туженог.

Како је тужиља након потписивања анекса добила различите здравствене тегобе које су повезане са психичким стањем, суштински никада није ступила на рад на послове спремачице будући да је од распоређивања до правноснажности одлуке о поништају анекса, константно била неспособна за рад и свакодневно користила лекове за смирење, антидепресиве те посећивала психолога и психијатра.

Тужиља је сматрала да је распоређивање на радно место спремачице деградирајуће при чему она није била једина која је премештена на послове за које се захтева нижа стручна спрема.

На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, првостепни суд погрешно закључује да постоји одговорност туженог за насталу нематеријалну штету јер је тужени као послодавац био дужан да обезбеди безбедне услове рада, уз поштовање достојанства личности запосленог на раду, што тужени није учинио, на основу чега првостепени суд даље погрешно закључује да је незаконит премештај у јасној вези са насталом нематеријалном штетом.

По налазу овог суда, нема узрочно последичне везе између незаконитог премештаја тужиље на ниже радно место и настале нематеријалне штете, те овај суд налази да је неоснован захтев тужиље за накнаду нематеријалне штете на име претрпљених душевних болова због повреде угледа и части, због повреде права личности-достојанства на раду и на име претрпљеног страха.

Понуда премештаја на друго ниже радно место, на шта је тужиља пристала, само по себи није узрок чија је последица повреда части, угледа и права личности-достојанства на раду.

Чињеница да су код тужиље у периоду након закључења спорног анекса којим је она премештена на ниже радно место постојала непријатна осећања страха, забринутости, повређености и слично, по оцени овог суда, није основ за накнаду штете и досуђивање накнаде не би било оправдано.

Прави разлози распоређивања тужиље на ниже радно место односили су се на реорганизацију. Наиме, радно место тужиље је било укинуто и уместо да буде оглашена технолошким вишком, понуђен јој је премештај на слободно радно место, шпо тужиља ни не спори, а у сличној ситуацији се нашао поред тужиље и већи број запослених код туженог. При томе, није било сукоба са надређенима, лоших личних односа, омаловажавања, понижавања, вређања и шиканирања од стране надређених у време премештаја тужиље на ниже радно место, што је управо и сама тужиља потврдила.

Свакако овај суд указује да поремећај психичке и емоционалне равнотеже не оправдава досуђивање накнаде штете, јер нема доказа да је поремећај био озбиљнији, да је последица шиканозног, увредљивог или понижавајућег односа надређених код туженог према тужиљи, а ни доказа да су оспорене тужиљине професионалне и моралне вредности на раду од стране туженог. Овај суд је закључио да нема одговорности туженог за насталу штету услед чега је нашао да тужбени захтев треба као неоснован одбити, те је првостепена пресуда преиначена као у изреци.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж1-1728/18 од 31.08.2018.године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П1-1175/17 од 10.05.2018.године

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник