ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Наследно право

НАКНАДНО ПРОНАЂЕНА ИМОВИНА

Објављено: 02.09.2016

У ситуацији када је међу наследницима спорно да ли накнадно пронађена имовина улази у заоставштину, тада оставински суд треба да одбије захтев за распоређивање накнадно пронађене имовине, и о тој имовини ће се одлучити у парничном поступку.

Из образложења:

Првостепеним решењем у изреци под I утврђено је да накнадно пронађену имовину иза пок. М.М. бившег из Новог Сада, чине непокретности уписане у лист непокретности број 4259 и то кат. Пар.бр. 4814/1, 4814/2 и 4814/13, са објектима на тим парцелама, ближе описаним у том делу изреке побијаног решења, са обимом удела од 6432/26352. Ставом II изреке решења за наследника на накнадно пронађеној имовини оглашена је М.М. из Новог Сада у целости. Ставом III изреке наложено је Републичком геодетском заводу-Служби за катастар непокретности 1 да по правноснажности решења изврши пренос права власништва и права држања са имена оставиоца на име оглашене наследнице.

Наиме, из списа произлази да је Општински суд у Новом Саду дана 01.06.2007.године донео решење о наслеђивању О.бр.601/07, које је правноснажно и према коме је за законског наследника по правном основу наслеђивања и уступања огласио супругу оставиоца М.М. у целости. Основни суд у Новом Саду је дана 16.09.2010.године донео решење посл.бр. О.бр. 12867/10 којим је расправљена накнадно пронађена имовина, која се састоји од девизних средстава оставиоца, те је суд расправио и накнадно пронађену имовину која се састојала од неисплаћених пензија и свих доспелих и будућих потраживања код фонда СОВО на име оставиоца и то по решењу број О.бр. 8208/11 од 09.12.2011.године. Наведена решења су правноснажна .

Дана 22.12.2011.године, Б.М. је, као заинтересовано лице, поднеском пријавио као накнадно пронађену имовину некретнине описане у купопродајном уговору закљученим дана 28.01.1986. године, између сада пок. М.М., као продавца и Д.Д. и Б.М., као купаца, те је предложио да суд о накнадно пронађеној имовини одлучи допунским решењем. Законска наследница М.М. изјаснила се да не жели да суд донесе допунско решење о наслеђивању којим би она наследила сувласнички удео некретнина наведених у записнику РГЗ, а из разлога што се на тим непокретностима, за које је Б.М. тражио да се расправи као накнадно пронађена имовина, налазе сазидане куће и помоћни објекти , те да парцела која је наведена у записнику РГЗ није парцела која је наведена у купопродајном уговору.

Првостепени суд је донео побијано решење налазећи да те непокретности представљају накнадно пронађену имовину иза оставиоца и на истој за законског наследника оглашава учесницу-овде жалиљу М.М. у целости, а из разлога што је оставиочева супруга М.М. у претходно правноснажно окончаном оставинском поступку дала позитивну наследничку изјаву и прихватила се наслеђа, та да је суд одлуку донео имајући у виду одредбу члана 128 став 1 закона о ванпарничном поступку.

Међутим, овакви разлози првостепеног суда нису јасни и не могу се прихватити као правилни.

Наиме, одредбом члана 128 став 1 ЗВП-а прописано је да ће суд новим решењем расподелити имовину за коју се у време доношења решења није знало да припада заоставштини, а на основу раније донесеног решења о наслеђивању.

Међутим, првостепени суд није навео зашто налази да непокретности, ближе описане у ставу 1 изреке решења, представљају накнадо пронађену имовину иза оставиоца, нити даје разлоге о изјашњењу учеснице М.М., а која је током поступка оспоравала да накнадно пронађена имовина улази у састав заоставштине, при чему првостепени суд није навео разлоге ни од каквог је значаја за доношење одлуке по предлогу трећег заинтересованог лица Б.М., то што исти не спадају у круг законских наследника.

У ситуацији када је међу наследницима спорно да ли накнадно пронађена имовина улази у заоставштину, тада оставински суд треба да одбије захтев за распоређивање накнадно пронађене имовине, и о тој имовини ће се одлучити у парничном поступку.

У поновљеном поступку првостепени суд ће поступити сагласно напред реченим примедбама и отклониће учињену битну повреду поступка, како би био у могућности да донесе правилну и закониту одлуку са јасним и прихватљивим разлозима.

Решење Вишег суда у Ваљеву, посл.број ГЖ 496/2016 од 07.07.2016.године, којим је укинуто решење Основног Суда у Новом Саду посл.број О-8874/13 од 15.04.2014.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник