Грађанско право - Наследно право

НАСЛЕДНИЧКА ИЗЈАВА И НАКНАДНО ПРОНАЂЕНА ИМОВИНА

Објављено: 11.02.2025

Правноснажност решења о наслеђивању има за последицу да се више не може поново расправљати оставина, нити доносити ново решење o наслеђивању.

Из образложења:

Првостепеним решењем утврђено је да заоставштину пок. М.П. као накнадно пронађену имовину чине девизна средства по основу уговора о грађевинској штедњи на којој је оставитељица М.П. бивша из Новог Сада била носилац права (овлашћено лице). На описаној заоставштини по правном основу законског наслеђивања, а према правноснажном решењу о наслеђивању Основног суда у Н. Саду посл. бр. О 3592/2011 од 10.06.2011. године за наследнике су оглашени В.Ћ. брат оставиље у 43/60 дела, П.Ћ. братанац оставиље у 8/60 дела, В.Д. братаница оставиље у 5/60 дела и Ћ.С. братаница оставиље у 4/60 дела.

Законски наследници П.Ћ. и В.Ћ. су изјавили благовремено жалбе.

Према стању у спису, предлогом од 23.06.2009. године покренут је оставински поступак из покојне М.П. Дана 10.06.2011. године Основни суд у Новом Саду под посл. бр. О-3592/11 донео је решење о наслеђивању, у коме су као наследници означени М.Ћ. брат оставиље и П.Ћ. по праву представљања иза пок. М.Ћ. брата оставиље. Из образложења решења произлази да су наследници постигли наследнички споразум о деоби, на рочишту од 10.06.2011. године по коме су наследили непокретну заоставштину оставитељице и то В.Ћ. брат оставиље у целости заоставштину описануу ставу 1. тачка 1, 3 и 4 изреке тог решења, а П.Ћ. у целости заоставштину описану у ставу 1. тачка 2 изреке тог решења. Предметно решење је постало правноснажно дана 24.06.2011. године.

Након доношења наведеног решења пронађена је имовина о којој истим није расправљено, па је Б.Ћ. братанић оставиље, односно наследник по праву представљања иза свог оца, брата оставиље М.Ћ поднеском од 14.0.9.2012. године тражио да се расправи и накнадно пронађена имовина, у складу са претходно донетим основним решењем, односно по споразуму.

У циљу разматрања основаности поднетих жалби, другостепени суд је пошао од тога да правноснажност решења о наслеђивању има за последицу да се више не може поново расправљати оставина, нити доносити ново решење о наслеђивању. Накнадно пронађена имовина сходно чл. 128. ЗБП распоређује се новим решењем без поновног расправљања заоставштине, лицима која су раније донетим решењем о наслеђивању оглашена за наследнике, према обиму и величини наслеђених делова и одговарајућег наследно-правног овлашћења, утврђеног тим раније донетим правноснажним решењем о наслеђивању

У конкретном, из садржине списа предмета произлази да је заоставштина иза покојнице М.П. коју чине непокретности, расправљена решењем првостепеног суда, те да су у поступку расправљања заоставштине законски наследници оставиље постигли споразум о њеној деоби. С обзиром да одредбе ЗВП, које уређују питање решавања наследноправних захтева после правноснажности решења о наслеђивању (чл. 128. до 131.), не искључује могућност да наследници оставиоца постигну споразум и о деоби накнадно пронађене имовине, првостепени суд је требао поводом захтева законског неследника П.Ћ, за расправљање накнадно пронађене покретне имовине оставиље-девизних новчаних средстава по основу уговора о грађевинској штедњи, најпре закаже рочиште, а у циљу утврђења да ли међу П.Ћ. и В.Ћ. као лицима која су раније донетим решењем о наслеђивању оглашена за наследнике, постоји споразум о деоби те имовине, а потом да у складу са њиховим изјашњењем у том праву, распореди накнадно пронађену имовину сходно евентуалним споразум о деоби те имовине или пак уколико се наследници нису споразумели о деоби и о начину деобе накнадно пронађене имовине, да распореди накнадно пронађене имовине изврши поново, без обзира на споразум међу наследницима постигнут још у току расправљања заоставштине, а у складу са већ раније датим наследничкимк изјавама свих закоинских наследника иза пок. оставитељице, а које су неопозиве.У конкретном, побијаним решењем за законске наследнике накнадно пронађене имовине првостепени суд је огласио и В.Ћ. те С.Ћ. а након што је исте позвао да поред већ датих, поново дају наследничке изјаве , што је у супротности са одредбом чл. 220 став 3. Закона о наслеђивању. Ово стога што је једном дата наследничка изјава неопозива, те се њена правна ваљаност може побијати само у парничном поступку.

Услед оваквих пропуста првостепеног суда, на које се основано жалбама указује, побијана одлука захваћена је битном повредом из чл. 361 ст.1, а у вези члана 218 ст.1 Закона о ванпарничмном поступку и чл. 220 став 3. Закона о наслеђивању, ваљало је уважавањем жалби законских наследника, брата и братанића оставиље, донети одлуку као у изреци, а сходном применом члана 379 ст.1 Закона о парничном поступку.

Решење Вишег суда у Новом Саду, посл.број Гж-4986/20 од 02.03.2021.године, којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду посл.број О-4914/18 од 16.10.2018. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, виши судијски сарадник – самостални саветник