ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Домаћи судови - Грађанско право

УТВРЂЕЊЕ НЕДОПУСТИВОСТИ ИЗВРШЕЊА

Објављено: 25.12.2014

Чињеница да је у току извршног поступка на непокретности промењен власник, не чини извршење на тој непокретности недопуштеним.

Из образложења:

Тужиља је дана 08.07.2009. године са И. М. закључила уговор о купопродаји непокретности, а дана 01.10.2009. године је РГЗ поднела захтев за укњижбу, па је решењем РГЗ од 01.04.2010. године именована уписана као власник на тој некретнини.

Дана 29.07.2009. тужена - банка је као извршни поверилац РГЗ-у поднела предлог за извршење на основу веродостојне исправе против И. М. као извршног дужника, са предлогом да се исти обавеже да јој исплати износ од 1.157.753,80 динара са припадајућом каматом, а уколико не измири дуг, да се одреди извршење на непокретности извршног дужника, која је предмет напред наведеног купопродајног уговора, са предлогом да се решење о извршењу забележи у јавним књигама и да се одреди привремена мера забране отуђења и оптерећења те непокретности. Решењем о извршењу од 03.08.2009. године И. М. је обавезан да исплати туженој, као извршном повериоцу, износ од 1.143.151,48 динара, те уколико дуг не измири одређено је извршење на предметној непокретности, а одређена је и привремена мера забране отуђења и оптерећења непокретности до намирења извршног повериоца, овде тужене. Наведено решење РГЗ је запримио 04.08.2009. године, па је решењем РГЗ од 15.01.2010. године у јавним књигама извршена забележба решења о извршењу.

Дана 05.07.2010. године тужиља је, као треће лице, у извршном поступку поднела приговор на решење о извршењу, те је решењем суда упућена да покрене актуелни парнични поступак, у коме поступку је суд првостепеном пресудом, која је потврђена пресудом другостепеног суда, одбио захтев тужиље против тужене банке, којим је тражила да се утврди да је недопустиво извршење одређено решењем Општинског суда од 03.08.2009. године јавном продајом предметне непокретности.

Чланом 58д Закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру и уписима права на непокретности, укњижба се врши на основу исправе, која је подобна за коначан упис права, а предбележба се врши на основу исправе која није подобна за коначан упис (потписи нису оверени у суду, исправа не садржи овлашћење за упис). Предбележба постаје укњижба када се отклоне сметње за коначан упис, а ако се у року одређеном у решењу не отклоне сметње, извршиће се брисање предбележбе. Чланом 106д је прописано да када је поднето више захтева за упис права на истој непокретности, прво ће се узети у поступак захтев који је први примљен. У конкретном случају је без значаја навод тужиље у жалби да се моментом подношења молбе за укњижбу права власништва врши предбележба уписа, а из разлога јер је решење којим је одређена привремена мера запримљено у РГЗ дана 04.08.2009. године, пре него што је тужиља поднела захтев за укњижбу – 01.10.2009. године, па је РГЗ најпре уписала забележбу решења о извршењу (15.01.2010. године), па онда је тужиљу уписала као власника на спорној непокретности (01.04.2010. године), сходно напред наведеном члану 106д. На основу члана 33. Закона о основама својинско-правних односа, својина на непокретностима на основу правног посла се стиче уписом у јавне књиге, а чланом 198. ЗПП је прописано да ако странка отуђи ствар или право о коме тече парница, то не спречава да се парница међу истим странкама доврши, стога у конкретном случају, чињеница да је на предметној непокретности у току извршног поступка промењен власник, не чини извршење на тој непокретности недопуштеним.

(Пресуда Основног суда у Сомбору број 3П. 260/11 од 22.11.2011. године и пресуда Апелационог суда у Новом Саду број Гж. 1686/12 од 11.01.2013. године)>

Аутор сентенце: