Објављено: 14.07.2021
Право својине није једино право које спречава извршење, јер купац који на основу пуноважног правног основа држи ствар, има такозвану квлификовану или својинску државину, које право спречава извршење.
Из образложења:
Неосновано се у жалби указује да је за оцену основаности предметног тужбеног захтева једино релевантно стање у јавним књигама у време покретања извршног поступка. Ово из разлога што код оцене постојања права трећег лица на предмету извршења није релевантно само стање власништва у јавним књигама већ и друге чињенице које воде постојању и садржини наведеног права, као што је понашање тужиље и њеног правног претходника, које како то правилно утврђује и првостепени суд, одговара понашању стварног власника, јер тужиља све време има несметану и неоспорену државину на купљеном стану, па ужива право на заштиту имовине у смислу члана 58. Устава РС.
У ситуацији када тужиља има пуноважан правни основ за стицање права својине и савесност приликом стицања, она није власник до уписа права својине у јавну књигу, али је квалификовани држалац који има право на државину по основу уговора и то право, без обзира на важеће стање у јавним књигама у време доношења решења о извршењу, по становишту овог суда, спречава извршење. Право својине није једино право које спречава извршење, а како то правилно закључује и првостепени суд, јер купац који на основу пуноважног правног основа држи ствар, има такозвану квалификовану или својинску државину, које право спречава извршење. Ово право има квалитет својине са државинским основом, што значи да је у односу на сва тећа лица, па и извршног повериоца, претпостављени власник
Пресуда Апелационог суда у Новом Саду посл.број Гж-389/21 од 16.03.2021.године којом је делимично укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-8974/19 од 28.02.2020.године
Аутор сентенце: Драган Петронијевић, судијски сарадник