ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Извршни поступак

НЕДОПУСТИВОСТ ИЗВРШЕЊА И ПРАВО НА ЗАШТИТУ ДОМА

Објављено: 17.03.2021

Странке треба да истакну повреду права на заштиту дома тужбом за утврђење недопустивости извршења.

Из образложења:

Наиме, одредбом члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода прописано је у ставу 1 да свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке, а у ставу 2 да се јавне власти неће мешати у вршење овог права, сем ако то није у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

Наведено подразумева да је за утврђење испуњености услова за пружање заштите права на дом у конкретном случају неопходно најпре утврдити да ли предметна некретнина представља дом тужилаца односно да ли су са истом тужиоци остварили довољно јаку и трајну повезаност, без обзира на основ по коме је користе. Затим је потребно утврдити да ли постоји мешање државе у право на дом што подразумева акте којима се ограничава или укида фактичка могућност коришћења простора као објекта права на дом, те ако постоји, треба разграничити да ли се ради о недозвољеном или дозвољеном мешању. Сходно развијеној пракси Европског суда, мешање ће бити допуштено ако је законито, усмерено на остварење легитимног циља и неопходно у демократском друштву. Мешање је нужно ако се исти оправдани циљ не може постићи применом блаже мере, ако постоји неодложна друштвена потреба те ако је мешање сразмерно тој потреби.

Имајући у виду да је првостепени суд пропустио да да разлоге у вези испуњености горе наведених услова, побијану пресуду није могуће испитати, те је применом чл. 391. ЗПП-а пресуда укинута и предмет враћен на поновни поступак. У истом ће првостепени суд отклонити наведену повреду тако што ће утврдити да ли спорна некретнина представља дом тужилаца, да ли постоји правни основ за спровођење принудне продаје непокретности која за последицу има доношење закључка о предаји непокретности која је дом тужилаца. Потом је неопходно спровести тест пропорционалности одмеравајући с једне стране интерес тужилаца да заштите свој дом и интерес туженог да оствари легитимни циљ. Велики број повреда права на дом Европски суд је утврдио управо због неспровођења теста пропорционалности, приметивши да су национални судови само испитали постојање правног основа тражене мере, чиме је питање неоходности у демократском друштву остало неодговорено (Ћосић против Хрватске, пара 20-23)

Приликом поновног одлучивања првостепни суд поред свега наведеног, приликом спровођења теста пропорционалности мора водити рачуна да су у бројним предметима Европског суда у којима је утврђена повреда права на дом, подносиоци захтева живели у становима у државном или друштвном власништву и важан аспект утврђивања повреде је била чињеница да није постојао други правни интерес (MC Cann против UK no. 1900/04). Међутим, у конкретном случају је ситуација другачија утолико што су странке у извршном поступку приватна лица односно банка и физичко лице, па је приступ донекле другачији те би се мера прописана законом у циљу заштите права других могла сматрати нужном у демократском друштву, уколико наравно суд утврди испуњеност и свих горе побројаних услова и уколико, пре свега другог, утврди испуњеност процесних услова за подношење тужбе ( у вези са одбијањем односно одбачејем приговора трећег лица), а на шта је напред указано.

Решење Вишег суда у Новом Саду посл.број Гж-5460/20 од 18.01.2021.године којим је делимично укинута пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П-2365/20 од 06.03.2020.године>

Аутор сентенце: судија др Биљана Лепотић