Кривично право - Материјално право

НЕДОСТАТАК ОПИСА ВИНОСТИ ОКРИВЉЕНОГ У ЧИЊЕНИЧНОМ ОПИСУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Објављено: 30.05.2025

Кривица је елемент кривичног дела, а виност елемент кривице. Уколико нема виности, нема ни кривице, а у том случају нема ни кривичног дела.

Из образложења:

Побијаном пресудом окривљени је оглашен кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 1 Кривичног законика у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из члана 289 став 1 Кривичног законика, те је осуђен на казну затвора у трајању од 2 године, а на основу чл. 86 Кривичног законика му је изречена мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 2 године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, с тим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања изречене мере безбедности. Имовинскоправног захтева није било, а окривљени је обавезан да сноси трошкове кривичног поступка.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио бранилац окривљеног због битне повреде кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији. Предложио је да другостепени суду побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или исту преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе за наведено кривично дело или му изрећи условну осуду тако што ће утврдити казну затвора са што краћим роком провере применом одредби чланова 56 и 57 Кривичног законика, као и краћу меру безбедности од изречене и истога ослободити трошкова кривичног поступка.

Одговора на жалбу није било, док је у писаном предлогу јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду предложено је да се одбије као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против побијане пресуде и да се она у целости потврди.

Апелациони суд у Новом Саду је нашао да је жалба браниоца окривљеног основана, те да се основано указује на недостатак првостепене пресуде у погледу субјективног односа окривљеног према кривичном делу.

Наиме, окривљени је првостепеном пресудом оглашен кривим што је дана 11.11.2019. године, у 18,35, часова у Бачком Петровцу, у Улици Кубањевој код кућног броја 8, као учесник у саобраћају на путевима управљјући путничким моторним возилом марке „Fiat Chroma 1.9“, рег. ознаке „NS 330-0T“ смањено способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима али не до битног степена, супротно одредби чл. 187 став 5 тачка 5 Закона о безбедности саобраћаја не путевима, са 1,23 мг/мл алкохола у крви, у стању тешке алкохолисаности, услед које алкохолисаности није био способан да безбедно управља моторним возилом, поступио противно одредби чл. 55 став 96 Закона о безбедности саобраћаја на путевима и тиме угрозио безбедност јавног саобраћаја и довео у опасност живот и тело људи, тако што је управљајући наведеним моторним возилом, крећући се улицом Кубањовом из смера Улица Јана Чајака према улици Слатковичовој, те доласком код кућног броја 8 није држао возило на таквом растојању да не доводи у опасност пешака оштећеног Капочок Јана који је гурао бицикли по коловозу, а који се кретао у смеру према возилу, услед ког пропуста је десним бочним делом свога возила ударио у пешака оштећеног Капчкок Јана који је услед удара и пада на коловоз задобио тешку телесну повреду у виду прелома од 4 до 9 ребара са десне стране и продора крви у грудну дупљу са десне стране, при чему је био свестан да је његово дело забрањено.

Из чињеничног описа радње окривљеног, очигледно је да у истом недостаје опис виности окривљеног. Наиме, првостепени суд не наводи ни облик виности са којом је окривљени поступао у односу на основно кривично дело угрожавање јавног саобраћаја из чл. 289 став 1 Кривичног законика, тј. у односу на довођење у опасност живота или тела људи, нити се наводи облик виности у односу на тежу последицу у виду тешке телесне повреде оштећеног.

Одредбом члана 14 став 1 Кривичног законика предвиђено је да је кривично дело оно дело које је законом предвиђено као кривично дело, које је противправно и које је скривљено. Дакле, кривица је један од елемената кривичног дела.

Одредбом члана 22 став 1 Кривичног законика предвиђено је да кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело био урачунљив и поступао са умишљајем, а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан да је његово дело забрањено. Одредбом става 2. истог члана предвиђено је да је кривично дело учињено са кривицом и ако је учинилац поступао из нехата уколико то закон изричито предвиђа.

Дакле, из наведених законских одредаби јасно проистиче да је кривица елемент кривичног дела, а да је виност елемент кривице. С обзиром на то, уколико нема виности, нема ни кривице, а у том случају нема кривичног дела. Како у опису дела за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом недостаје виност, то дело по закону није кривично дело. Стога је тиме што је првостепеном пресудом окривљени оглашен кривим за то дело, повређен кривични закон на штету окривљеног.

Имају у виду напред наведено, другостепени суд налази да дело за које је окривљени оглашен кривим првостепеном пресудом није кривично дело, па је стога преиначио првостепену пресуду и на основу одредбе чл.423 тачка 1 ЗКП окривљеног ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 став 1 Кривичног законика у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из чл. 289 став 1 Кривичног законика.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Кж1-12/25 од 08.04.2025. године, којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К-146/21 од 02.04.2024. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник