ОСНОВНИ СУД У НОВОМ САДУ
ЕЛЕКТРОНСКИ БИЛТЕН

Грађанско право - Стварно право

НЕГАТОРНА ТУЖБА ( ТУЖБА ЗА УЗНЕМИРАВАЊЕ СВОЈИНЕ)

Објављено: 11.09.2017

Ако треће лице неосновано узнемирава власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем стври, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане.

Из образложења:

Према стању у списима, тужилац је дана 15.01.2016.године поднео тужбу у којој је поред осталог навео да је власник парцела број 2656 К.О. Сремска Каменица, Ф. пут број 244, парцеле број 2657/1 К.О. Сремска Каменица и парцела број 2657/2 К.О. Сремска Каменица, а да тужени више година неовлашћено користе његове парцеле број 2657/2 и 2656 К.О. Сремска Каменица у сврху колског и пешачког пролаза, коришћења истих за паркирање возила тужених и пролазак путничких и теретних возила и пешака, све у циљу приступа њиховим парцелама, ометајући га на тај начин у коришћењу поседа на парцелама на којима је он власник у целости. Такође је навео да због некоришћења у целости својих парцела број 2657/2 и 2656 К.О. Сремска Каменица трпи материјалну штету. Због наведеног, предложио је да суд донесе пресуду којом ће усвојити постављени тужбени захтев, који је у целости одбијен побијаним првостепеним решењем .

Поред сметања државине, којим се пружа заштита против узнемиравања односно одузимање права државине, законом се пружа заштита и у односу на узнемиравање или одузимање права својине. Поред власничке тужбе(reivindicati) из члана 37 Закона о основама својинско правних односа и власничке тужбе за повраћај ствари по основу јачег права на посед(actio publiciana) из члана 41 истог закона, постоји и трећа власничка тужба (actio negatoria) из члана 42 Закона о својинско правним односима на коју очигледно претендује тужилац. То је тужба која се значајно разликује од тужбе за сметање поседа, јер се код сметања поседа утврђује фактичко стање државине и за ту тужбу је активно легитимисан сваки фактички поседник, односно држалац ствари, а код тужбе из члана 42 Закона о основама својинско правних односа активно легитимисани тужилац је само власник који има право да због неоснованог узнемиравања својинских овлашћења тужбом захтева да узнемиравање које врши треће лице престане. У смислу овог материјалног прописа првостепени суд је био дужан да утврђује чињенице релевантне за пресуђење.

Тужбу за узнемиравање својине, власник, односно претпостављени власник подноси против трећег лица које га на други начин, а не одузимањем ствари, неосновнао узнемири, па се тужбеним захтевом тражи да то узнемиравање престане. Негаторна тужба уређена је одредбом члана 42 Закона о основама своинскоправних односа којом је прописано да ако треће лице неосновано узнемирава власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем стври, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане. Када је узнемиравањем из става 1 овог члана проузрокованa штета, власник има право да захтева накнаду штете по општим правилима о накнади штете. Право на подношење тужбе из става 1 овог члана не застарева.

Дакле, узнемиравање својине постоји увек када се власник омета у коришћењу своје покретне или непокретне ствари. Да би власник спречио неосновано узнемиравање трећих лица која му отежавају коришћење ствари, он је заштићен негаторном тужбом која је регулисана чланом 42 Закона о основама својинскоправних односа. Негаторна тужба је искључена у случајевима када је треће лице овлашћено да узнемирава власника или претпостављеног власника у мирном коришћењу ствари, тј. у свим оним случајевима када је власник или претпостављени власник дружан да трпи туђе утицаје на своју ствар.

Појам „узнемиравања“ се може извести из суштине својине и државине. На једној страни стоје овлашћења власника, а на другој фактичка власт држаоца ствари. „Узнемиравање“ о којем је реч усмерено је у првом случају против овлашћења који власник има поводом ствари и свог права својине,а у другом случају против мирног и несметаног вршења фактичке власти на ствари. Како тужилац у тужби истиче да тужени неовлашћено користе његове непокретности јасно је да он у конкретном случају тражи заштиту од узнемиравања његове својине, јер им он, сходно својим овлашћењима да ствар држи, користи и њоме располаже, као носилац права својине није дозволио да непокретности користе. Ометање се састоји у томе што тужени претендују на вршење права (службености) које оптерећују својину власника, а што у конкретном случају управо и произилази из чињеничних навода тужбе. И сам тужилац је у току поступка навео да се у предметној парници решава о заштити права својине, а не о заштити државине (поднесак тужиоца од 23.02.2016.године).

Такође, имајући у виду и одредбу става 2 члана 42 Закона о основама својинскоправних односа, може се закључити да се у конкретном слуачју управо ради о негаторној тужби, будући да тужилац захтева и накнаду штете која је наводно проузрокована узнемиравањем. Тужбени захтев је усмерен на успостављање оног стања какво је било пре узнемиравања и на забрану даљег узнемиравања, те на накнаду штете за коју тужилац истиче да је проузрокована узнемиравањем. С обзиром на садржину побијаног решења, јасно је да првостепени суд није имао у виду одредбу члана 42 Закона о основама својинскоправних односа из које јасно произилази да тужилац уз захтев за заштиту од неосновнаог узнемиравања власништва, има право да захтева и накнаду штете по општим правилима о накнади штете.

Стога, овај суд налази да конкретни тужбени захтев не представља захтев за заштиту од узнемиравања државине, већ захтев за престанак узнемиравања права својине, који се расправља у петиторној парници, по правилима општег парничног поступка.

Пресуда Вишег суда у Новом Саду, посл.број ГЖ-726/17 од 22.02.2017.године, којом је укинута пресуда Основног Суда у Новом Саду посл.број П-289/16 од 10.11.2016.г.>

Аутор сентенце: Јармила Лончар, виши судијски сарадник