Грађанско право - Парнични поступак

НИШТАВОСТ БЛАНКО МЕНИЦЕ

Објављено: 17.12.2024

Када се меница издаје као средство обезбеђења конкретног потраживања, она се по правилу може реализовати само ради наплате тог потраживања, осим уколико другачије није уговорено.

Из образложења:

Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев тужиље и утврђено да је ништава меница РС број АД 13008952 издата у Новом Саду 10.02.2021. године по наредби туженог, на износ од 660.000,00 динара и да као таква не производи правно дејство.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени.

Према утврђеним релевантним чињеницама, тужиљи је био потребан новац у износу од 30.000,00 динара због чега је отишла у залагаоницу чији је власник (оснивач) овде тужени. Као средство обезбеђења враћања позајмљеног износа, купила је меницу РС број АД 1308952 коју је потписала и у коју је уписала своју адресу. Ту (бланко) меницу и непопуњено, а потписано (бланко) менично овлашћење је предала запосленој у залагаоници, након чега јој је исплаћен износ од 30.000,00 динара. Са туженим се (преко телефона) договорила о начину враћања, тако да сваки месец исплати износ од 10.000,00 динара док не врати главницу, затим да врати и камату у износу од 10.000,00 динара. Месец дана након позајмице тужиља је вратила првих 10.000,00 динара, следећи месец још 10.000,00 динара, а за трећу рату није имала новца, па је, као гаранцију да ће вратити преостали дуг, предала свој телефон залагаоници. Након тога више није вршила плаћање.

Тужени је (на основу бланко овлашћења) меницу попунио тако што је као меничну своту унео износ од 660.000,00 динара, себе је уписао као ремитента (онај по чијој наредби се има платити), као датум доспелости унет је 10.04.2021. године, као место издавања Нови Сад, а као датум издавања 10.02.2021. године. Меница је потписана од стране тужиље као трасанта. На основу те менице тужени је као извршни поверилац покренуо поступак извршења ради наплате износа од 660.000,00 динара.

Бланко меница је меница која у моменту издавања вољом самог издаваоца не садржи све битне меничне елементе, а предаје се меничном повериоцу са овлашћењем да је касније попуни сагласно споразуму са издаваоцем (менично овлашћење). Менично овлашћење је писана изјава којом (у конкретном случају) главни дужник ближе одређује намену менице коју је издао на основу одређеног уговорног односа и којом овлашћује повериоца да меницу може попунити уписивањем битних меничних елемената (по правилу меничне своте и рока доспећа) који су одређени или одредиви на основу правног посла који је био основ за издавање менице и прописа којима је регулисан тај правни посао, а ради наплате свог потраживања проистеклог из уговорног односа и да тако попуњену меницу може активирати. Дакле, када се меница издаје као средство обезбеђења конкретног потраживања, она се по правилу може реализовати само ради наплате тог потраживања, осим уколико другачије није уговорено.

Тужиља је као средство обезбеђења за случај неиспуњења своје обавезе из уговора о зајму на враћање износа од 30.000,00 динара (од ког је исплатила износ од 20.000,00 динара) залагаоници чији је власник тужени предала бланко меницу и бланко овлашћење за попуну меничног бланкета. Дакле, тужиља и тужени нису били у уговорном односу, меница није изадата ради обезбеђења потраживања туженог према тужиљи, нити је њему дато менично овлашћење да може у меницу унети недостајуће битне елементе, па нема сумње да је тужени злоупотребио бланко меницу и овлашћење ради наплает свога потраживања које непостоји. Из наведених разлога спорна меница (која је издата као средство обезбеђења обавезе уговора о зајму закљученог са правним лицем, а које је тужени (физичко лице) злоупотребио тако што је у исту унео битне меничне елементе и меницу активирао ради наплате свог непостојећег потраживања) не производи дејство, ништава је. Дакле, уколико је бланко меница предата у тачно одређену сврху, злоупотреба исте попуњавањем у другу сврху и предајом на наплатом (непостојећег потраживања), чини меницу ништавом, а што произлази из одредебе из одредбе чл. 16 Закона о меници.

Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. Гж-2657/23 од 21.09.2023. године, којом је у делу одлуке о тужбеном захтеву потврђена пресуда Основног суда у Новом Саду посл. бр. П-36872/21 од 08.5.2023. године

Аутор сентенце: Марина Рутовић, самостални саветник